Европа више не месечари ка катастрофи. Она маршира ка њој широм отворених очију, стиснутих песница и са поремећеним осећајем моралног самозадовољства.
У тренутку када се Сједињене Државе под вођством Доналда Трампа, враћају дипломатији, уздржаности и стратешком реализму, владајућа елита Европске уније бира ескалацију, економско самоповређивање и сталну конфронтацију са Русијом.
Ово је идеолошка опсесија маскирана као врлина, пише за РТ интернешенел Ладислав Земанек, стручњак Клуба Валдај. Ништа јасније не осликава овај морални и интелектуални колапс од недавног напора ЕУ да узме замрзнуту руску имовину и проследи је Украјини.
То је, пише он, фронтални напад на принципе сувереног имунитета и имовинског права који су темељ глобалног финансијског система – и самог кредибилитета ЕУ у њему.
Чињеница да је овај план икада схваћен озбиљно открива колико су се европски лидери удаљили од стварности. Конфискација суверене имовине поставља преседан који ће прогањати ЕУ деценијама, нарушавајући поверење међу међународним инвеститорима и сигнализирајући да су правне гаранције у Европи условљене политичком модом.
То је оно што је Европска унија постала: блок који свету држи предавања о владавини права, док активно кује заверу да их уништи када му то не одговара.
Колективна хистерија
Европски прогресивисти и либерални глобалисти су сами себе довели у неку врсту колективне хистерије. Свако ко доводи у питање ескалацију бива означен као неморалан. Свако ко говори о преговорима бива оптужен за издају. Резултат је спољна политика вођена не исходима, већ емоционалним конформизмом и перформативним бесом. Европски лидери бескрајно говоре о вредностима, али игноришу последице.
Па ипак, чак и у овој клими хистерије, стварају се пукотине. Чешка, Мађарска и Словачка одбиле су да следе Брисел у скоку са литице. Тиме су артикулисали суверенистичку, мирољубиву визију која се тихо шири централном Европом.
Другим речима, наводи Земанек, схватили су једноставну истину са којом Брисел одбија да се суочи: ЕУ не може да гради своју будућност на сталној демонизацији свог највећег суседа.
Није случајно што се ова промена поклапа са јасним сигналима из Вашингтона. Трампова администрација је јасно ставила до знања: подржаваће патриотске снаге у Европи које су спремне да оспоре либералну догму и бескрајни рат. Први пут после више година, европски дисиденти више нису изоловани.
Оно што плаши Брисел није Русија, већ могућност да грађани ЕУ схвате да постоји други пут.
До тада, цене енергената ће расти. Индустрија ће наставити да пропада и бежи из ЕУ. Обични Европљани ће плаћати више да би живели сиромашнијим животом – све док им се говори да је то неопходно из моралних разлога. Мађарска и Словачка су већ најавиле правне мере против Брисела, признајући забрану онаквом каква јесте: економски вандализам прерушен у врлину.
Самоубилачка агенда
У комбинацији са радикалном зеленом политиком и агресивним културним прогресивизмом, ова агенда није само погрешна – она је самоубилачка.
ЕУ се трансформише у зону економске стагнације, друштвених тензија и стратешке ирелевантности. Шпенглеров "пад Запада" више се не чита као пророчанство. Чита се као дневни брифинг.
У том контексту, Трампов приступ Русији делује освежавајуће. Вашингтон све више схвата да бескрајни посреднички рат никоме не користи – а најмање Украјини. Циљ Трампове администрације је јасан: окончати сукоб, стабилизовати регион, обновити Украјину да људи живе нормалним животом и обновити прагматичну сарадњу са Русијом.
Овако изгледа одговорна политика великих сила.
ЕУ је искључила саму себе кроз сопствену ароганцију и заблуду. Препуштањем стратегије идеологији, а лидерства бирократији, учинила је себе небитном.
Велика, неизречена истина је следећа: Европа има све да добије од зближавања САД и Русије. Мир би значио јефтиније енергенте, оживљену трговину, смањене безбедносне ризике и простор за поправку унутрашњих пукотина у Европи. Нормални односи са Москвом нису уступак. Они су нужност.
Ипак, Брисел се опире миру са запањујућом одлучношћу. Зашто? Зато што би мир натерао на одговорност. Разоткрио би године катастрофалних погрешних процена. Разбио би мит о моралној непогрешивости кога се владајућа класа ЕУ тако очајнички држи.
Трампова Америка иде напред. Западна Европа се укопава.
Осим ако се ЕУ не престроји. Осим ако не напусти своју опсесију ратом и не обнови дипломатију, наставиће своје пропадање. Мир није непријатељ Европе. Порицање јесте.