Оштри дочеци у Овалном кабинету: Ко долази као савезник, одлази као зависник (ВИДЕО)

Ако би се цртала мапа најузбудљивијих тачки на планети, Овални кабинет Беле куће морао би да буде уцртан као полазна адреса. Не зато што се у њему решавају судбине света, већ зато што се у њему демонстрира однос снага. То више није простор у којем се савезништва подразумевају, већ соба у којој се пред камерама и очима света проверава ко коме заиста треба и - под којим условима.

Јер Овални кабинет Доналда Трампа није место компромиса, већ место разграничења. Протокол постоји само док не смета поруци, а порука је увек иста и брутално једноставна: Америка разговара, али не преговара.

Зеленски - мерна јединица за дебакл

Најскупљу и најјаснију лекцију у тој соби платио је шеф кијевског режима Владимир Зеленски. Његов први сусрет са Трампом, у фебруару 2025, био је тренутак када се украјинска илузија о животу и после Бајдена распала у парампарчад. Још му се ни џет-лег није слегао, када се нашао под рафалном паљбом Трампа и његовог потпредседника Џеј Ди Венса. Оптужбе су се низале: незахвалник који се коцка животом милиона људи и са трећим светским ратом, човек без поштовања, организатор пропагандне турнеје...

Дошао је по безбедносне гаранције и потврду стратешког партнерства, а отишао са реченицом која је од тада постала политичка формула: немаш добре карте у рукама. Трамп ју је изговорио као лекар већ навикнут да саопштава ужасне дијагнозе, а Зеленски је изгледао као пацијент који управо сазнаје да терапије нема.

Није било никаквих крупних речи о демократским вредностима, ни моралним оквирима сукоба, шеф Беле куће ситуацију је свео на чисту реалполитику: или ће се Украјина договорити са Русијом, или ће Америка изаћи из приче. Конференција за новинаре је отказана, договори су остали непотписани, а Зеленски је из Беле куће изашао као лидер којем је јасно стављено до знања да није равноправан партнер, већ само савезник којем је истекао рок употребе. 

Зато је његов следећи, али и овај последњи долазак у Вашингтон, протекао у тишини и стрепњи, без великих најава и тријумфалних порука. У дипломатским круговима више се није питало шта ће Зеленски тражити, већ како ће се понашати. Јер после фебруарског преслишавања у Вашингтон се више не носе захтеви, већ опрез.

Владимир Зеленски је, заправо, постао референтни пример - доказ шта се дешава када се политика гради на зависности.

Мерц: Опростите ми моју ружну прошлост

У јуну је немачка штампа са олакшањем јављала да је њихов канцелар "успешно преживео четрдесетоминутни састанак са Доналдом Трампом у Овалном кабинету". Питање је само - по коју цену?

Већ сам датум доласка био је оптерећен симболиком: Фридрих Мерц је у Сједињене Америчке Државе стигао уочи 81-годишњице савезничког искрцавања у Нормандију 6. јуна.

"Да вас подсетим, данас је 5. јун, сутра је годишњица Дана 'Д'. Дан када су Американци окончали рат у Европи", покушао је Мерц да разбије лед.

"То вероватно није био пријатан дан за вас", добацио је Трамп хладно, као човек који је већ безброј пута демантовао науку и демонстрирао да се може живети без срца.

"Не, није био пријатан… Али, на дуже стазе, то је било ослобођење моје земље од нацистичке диктатуре. Знамо шта дугујемо вама", рекао је канцелар.

Мали подсетник: Мерцов деда по мајци био је Јозеф Паул Совињи, прикључио се нацистичким јуришним одредима 1933, а самој партији четири године касније. Другим речима, Мерц данас захваљује Америци што је Европу спасила од људи попут његов деде. 

Парфем за екс-борца Ал Каиде

Да је остао веран свом америчком пријатељу који се нашао у немилости између два мандата, француски председник данас би вероватно био цар Европе. Али пошто Трамп има једну лошу навику - да ништа не заборавља, посебно не политичку неверу, Емануел Макрон мора да се носи са последицама лоше процене.

Та цена се није испоставила кроз дипломатски укор или стратешку дистанцу, већ кроз јавно понижење сведено на лични ниво. Од читавог телефонског разговора са Јелисејском палатом у пролеће 2025, остао је запамћен само брачни савет који је Макрону упутио Трамп. Након што су камере у Вијетнаму забележиле како Брижит Макрон удара супруга по лицу, новинари су упитали Доналда Трампа да ли има какав савет за млађег колегу:

"Само се побрини да врата остану затворена", испалио је Трамп брачни савет брзином светлости. 

Брачних питања дотакао се и приликом недавног сусрета са сиријским председником. Не само што је Ахмед ел Шара постао први сиријски шеф државе у скоро осам деценија који је посетио Белу кућу, већ је успешно лобирао да немилосрдни вашингтонски каубој укине санкције Сирији. Бившем борцу Ал Каиде, за чијом је главом до краја 2024. била расписана награда од 10 милиона долара, Трамп је поклонио парфем сопствене марке.

"Ово је мушки парфем" - рекао је Трамп док је скидао златни поклопац са бочице, парфемишући некадашњег борца Ал Каиде.

"Ово је најбољи парфем" - додао је, напоменувши да има бочицу и за његову супругу.

Затим се нашалио:

"Колико имаш жена? Једну? Само једну?"

Када се Шара кроз осмех то потврдио, Трамп га је пријатељски потапшао по руци и уз осмех рекао:

"С вама никад не знам".

Кад тржиште изгуби свест

Један од најбизарнијих тренутака у Овалном кабинету догодио се у тренутку када је шеф Беле куће, са уобичајеном самоувереношћу, саопштио да ће цене лекова у САД бити драстично снижене. Реченица још није била ни завршена, а представник велике фармацеутске компаније, гост састанка, пао је у несвест. Док је Трамп говорио о правди за америчке пацијенте, фармацеутски сектор је реаговао инстинктивно: тело је одустало пре разума. Хитна пауза, чаша воде и збуњени погледи били су довољан доказ да у Овалном кабинету понекад ни тржиште не може да издржи реторику. 

Бела кућа није увек Кућа страве, а доказ за то је председник Либерије Џозеф Боакај. Један од ретких државника који је успео да импресионира Трампа и то - познавањем енглеског језика.

Добро, нећемо да будемо ситничави и да истичемо чињеницу да је енглески у Либерији званичан језик. Похвали се у зубе не гледа, нарочито ако долази од човека који похвале дели само себи. 

Африка се сагињати неће 

У Овалном кабинету најбоље су се држали они који су у посету Трампу долазили знајући да иду у чељусти непријатеља. Када је председник Јужноафрике Републике Сирил Рамафоса стигао у Вашингтон знао је да ће добити критике на рачун спољне политике, закона о земљишту и односа према белој мањини. Али ни у сну није очекивао да ће у Белој кући доживети биоскопску пројекцију видео-снимака и чланака који су наводно доказивали геноцид над белцима у ЈАР-у.

Али Рамафоса је, за разлику од многих пре њега, остао хладан, указао на манипулације и одбио да прихвати наметнуту нарацију. И није се плашио да демантује председника Америке: снимци су, казао је, из Демократске Републике Конго, а не из Јужне Африке.

"Да заиста постоји геноцид над афричким фармерима, могу се кладити да ова три господина не би била овде", рекао је и показао на беле представнике своје делегације, објашњавајући да је у његовој земљи стопа криминала висока, а да људи који бивају убијени нису само белци. Шта више, додао је, већина њих су црнци.

Чврсто се држећи чињеница, брзо је окренуо разговор на конструктивне теме, па се и нашалио:

"Жао ми је што немам авион да вам поклоним", алудирајући на летелицу коју је Катар даровао америчком председнику.

Пошто му је измамио осмех, Трамп је одговорио у даху: "Волео бих да имате, узео бих га".

У том малом кругу политичара који су показали отпор Доналду Трампу налази се и Зохран Мамдани, демократа и нови градоначелник Њујорка. Политичар пореклом из Уганде, био је честа мета Трампових напада током предизборне кампање, али је одбио да игра улогу понизног саговорника.

Шта више, радио је све оно што иде на живце вашингтонском дону: народу обећавао бесплатан јавни превоз и замрзавање станарина, богаташима претио повећањем пореза, а Трамповом миљенику Бенјамину Нетанјахуу хапшењем и није избегавао да се замери најмоћнијем лобију на свету - јеврејском лобију. 

Док га је вашингтонски каубој називао "лудим комунистом", Мамдани му је узвраћао са - фашисто. Па, ипак, када су се срели у Белој кући - одмах су се заволели. Сусрет у Белој кући обележила је размена осмеха, руковање и тапшање по рамену. Твитераши су закључили - Мамдани је постао МАГАдани.

Шта више, када су новинари упитали Мамданија да ли и даље мисли да је Трамп фашиста, човек којем је непријатност друго име овај пут реаговао је неочекивано и предухитрио градоначелника Њујорка у одговору:

"Само реци да. Лакше је него објашњавати".

А када су њега упитали да ли стоји поред "џихадисте", алудирајући на термин који су поједини републиканци користили да опишу Мамданија, Трам је као из топа рекао:

"Не, не стојим. Састао сам се са човеком који је веома рационална особа, који заиста жели да Њујорк поново буде сјајан". 

И то је била, изгледа, формула успеха, јер су у тој соби најлошије прошли они који су веровали у мит о једнакости савезника.

Све ове сцене - од Зеленског до Мерца, од Макрона до Рамафосе, од парфема за Ел Шару до фармацеута који пада у несвест - воде ка једном закључку: у Белу кућу више нико не улази по савезништво, већ по лекцију. А из Овалног кабинета се све чешће излази на три ћошка.