Свет
Изоловани у својим мозговима: ЕУ као крвожедна политичка и економска грана НАТО-а
Људи овде, истиче италијански публициста, не значе ништа, чак ни када иду на гласање, чувене "вредности слободе и демократије" не значе ништа уколико се противите жељама "господара из Давоса"
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен позвала је руског председника Путина да се повуче и да плати ратну одштету Украјини. Незаобилазна шефица европске дипломатије Каја Калас, примећује италијански публициста Енрико Тосели на сајту "Електомагацине", спремна је да "Путину пресече грло", а немачки канцелар Мерц прети да ће напасти Русију.
Може ли луђе од тога? Изгледа да може. Ту је и један безначајни италијански политичар, коме намерно не помињемо име, који је објаснио Путину да је Русија "земља трећег света" и да је већ изгубила рат. Све то, каже Тосели, подсећа на весели школски излет, или на велики европски циркус.
Сви европски политичари су били увређени када је Емануел Макрон недавно затражио аудијенцију код Путина, ризикујући да је можда и добије. Али, изгледа да Путин нема времена, а ни воље, да ћаска са уврнутим Макроном.
Најжалоснија реакција, међутим, наставља Тосели, дошла је од италијанског министра спољних послова Тајанија, који се лажно представља као министар, будући да Италија нема никакву спољну политику. Он је затражио да Путин прими све Европљане, а не само Макрона, који, очигледно, покушава да убеди Французе да забораве на своје унутрашње проблеме.
Циркус у сферама високе политике
Путин је, дакле, изолован, руска економија је на коленима, а Русија губи рат. Једном ће, међутим, и овај весели школски излет морати да се заврши. Тада ће европски политичари морати да одговоре на питања смркнутих Европљана: "Зашто сте нас све време лагали?". Или: "Како сте потрошили наше паре?".
Европски политичари су заиста добри, чак и одлични, каже Тосели, али само за циркуске представе.
Ипак, они, за сада, истрајавају у својим улогама. Циркус се преселио у сфере високе политике. Што се тиче Италије, наставља овај аутор, како министри Ђорђе Мелони могу да признају Италијанима да међународна улога италијанске владе уопште не постоји? Да нико, ама баш нико, није позвао ни Мелонијеву ни Тајанија на преговоре о Гази? Или да их нико није позвао да разговарају са Путином, па чак ни са Трампом?
Путин је, за то време, кажу, у изолацији. Ниједан италијански медиј се није потрудио да извештава о његовим бројним састанцима – са кинеским лидером Си Ђинпингом, индијским Модијем, Ердоганом, мађарским Орбаном или словачким Фицом, итд. Осим, можда, на дну пете или шесте новинске стране.
Уместо тога, закључује Тосели, ми, Италијани, задовољавамо се коском, коју повремено стари добри Трамп баци својим италијанским друговима.
И то је све.
Дијалог је увек могућ међу онима који мисле исто
Оно што важи за Италију, важи и за (готово све) европске земље. Шта се заиста дешава са Европском унијом?
Наша драга, стара Европа је, пише италијански публициста Марко Роси, управо тамо где треба да буде: "Овај зли ентитет", који је немогуће описати другачије осим као ентитет, јер ЕУ није држава, "постао је крвожедна политичка и економска грана НАТО-а и издао напросто све што се могло издати".
Људи овде, наставља Роси, не значе ништа, чак ни када иду на гласање; чувене "вредности слободе и демократије" не значе ништа уколико се противите жељама "господара из Давоса".
Дијалог је увек могућ, али само између идентичних, или макар сасвим блиских. Под условом да не помињете новац: када је новац потребан народу, нема га и не можете се задужити. Али када је потребан за ратове, рецимо у Украјини, против Русије, новца има и морате се задужити.
Значење Божића
Ипак, солстициј је коначно стигао, и светлост ће се, мало по мало, неумољиво вратити. Да ли ће, пита Роси, солистициј заиста донети прекретницу у политичком и друштвеном мраку Колективног запада?
Солистициј је, наиме, исто што и Божић: тријумфално рођење, спуштање Сина Божјег на земљу. У древном Риму се, подсећа српски писац Милош Црњански, и пре доласка хришћанства, на исти дан, 25. децембра, славио повратак Непобедивог Сунца.
Можда ће и Европљанима једном гранути пролеће, каже италијански аутор, а наша срца ће поново, кроз тихи снег, осетити повратак светлости. Наравно, без великог европског циркуса и његових тренутних кловнова.
Јер, чак и ми, Европљани, подсећа Роси, знамо да светлост долази са Истока. То и јесте значење речи оријентација: окренути се ка Истоку (Оријенту). И наше цркве су некад биле грађене са олтарима окренутим ка Истоку, пише италијански аутор.
Мада, можда нисмо очекивали да ћемо, додаје он, "сада већ као старци, морати да чекамо светлост од наше руске браће, на леђима њихових славних коња".
Па, живот је пун изненађења. Дешава се и оно што не очекујемо. Или нам се дешава углавном то.
Осим што нам се никад неће десити да сунце изађе на Западу.
Live
