
Маратонски преговори о миру у Украјини: Шта хоће Трамп а шта Путин?

Два догађаја обележила су протекли месец: 15. децембра, дводневни преговори између САД и Украјине су завршени у Берлину. После разговора, објављено је да је око 90 одсто питања у вези са мировним споразумом за Украјину решено. Потом се, 28. децембра, председник САД Трамп састао се Зеленским на Флориди, у Мар-а-Лагу. Након састанка, саопштено је да је решено 95 одсто питања.
Кључ је, наравно, у оном што није договорено, у тих пет одсто. "Територијална питања се обично сматрају главном тачком спотицања", пише аналитичар и публициста Сергеј Полетајев за РТ интернешенел.
Уколико би се украјинске снаге повукле из Донбаса, наставља Полетајев, верује се да би сукоб био одмах окончан, али то није сасвим тачно.
Украјина за то време наставља да губи и људе и територије. И, нема сумње, губиће их и убудуће, све више и више.
Шта се крије унутар тих фамозних "пет одсто"? Кључна тачка спотицања, сматра овај аналитичар, нису територије, већ западне "безбедносне гаранције", које Зеленски поставља као услов за постизање мира. Ово је названо "гаранцијама у стилу члана пет НАТО-а", а овај термин је први пут употребила украјинска пропагандна машинерија током истанбулских преговора у пролеће 2022. године.
Заробљени у временској петљи
Трамп је обећао да ће "зауставити рат у Украјини за 24 сата". Заправо, он је испунио своје предизборно обећање, пише чувени француски правник Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", али тих 24 сата су се претворила у "дан мрмота", заробљен у временској петљи. То је дан који се бескрајно, у свим детаљима, изнова и изнова понавља.

Наизглед, све се одвија савршено, додаје Де Кастелно. Трампови изасланици – Рубио, Келог, Виткоф и други – лете по Европи, Блиском истоку... Виткоф лети у Москву, где се поново састаје са руским председником Путином. Потом се Трамп опет састаје са Зеленским...
За то време, европски лидери тужно цвиле пре него што оду на спавање. Зеленски и његови "златни момци" су оптужени за корупцију. Ништа ново. На крају дана, сви ипак иду кући, наставља Де Кастелно.
Следећег јутра, све почиње испочетка. Виткоф поново иде у посету Москви, овог пута водећи Кушнера, Трамповог зета. Остали лете између Истанбула и Катара. Мерц проглашава да ће његов Рајх ускоро имати војску моћнију од Вермахта, каже Де Кастелно, а француски војни команданти настављају да говоре глупости...
Онда се опет појављује Трамп, који свима говори: "Пожурите", зато што је, наводно, остало само још мало времена за постизање мира.
Иначе... Иначе, шта? Дан мрмота се наставља. Људи гину...
Трампова тактика
Питање безбедносних гаранција, подсећа Полетајев, било је главни разлог зашто је мировни споразум између Русије и Украјине пропао 2022. године. Тадашњи премијер Британије Борис Џонсон је тада рекао Зеленском да Запад неће потписати такве гаранције и да се неће упуштати у војни сукоб са Русијом због Украјине.
Мало тога се од тада променило. Кијев неће добити никакве правно обавезујуће гаранције ни од Трампа. Уосталом, Американци и не користе термин "гаранције", већ "уверавања".
Ово, наставља Полетајев, изгледа као једноставан маневар у два корака: "Да би извршио притисак на Зеленског, Трамп му најпре даје велика обећања", у стилу: "Пристаните на наше услове, и ми ћемо вам пружити сигурност која би чак и земље НАТО-а учинила љубоморним! Желите да Конгрес гласа? Па, наравно, не брините! (јер, ко не би подржао празна обећања?)".
То је, уосталом, добро позната тактика агената за некретнине, који облећу купца и позивају га да брзо донесе одлуку, јер би повољна прилика могла да им промакне: "Сутра ће цене порасти, прекосутра ће све бити распродато. Хајде, пожурите!".
Европа се боји да не пропусти чамац
Ту су, наравно – још увек – и европски глобалистички лидери који, поново и поново, покушавају да се умешају у директне преговоре између Русије и САД. Или да ометају разговоре, или зато што покушавају да убеде Трампа да притисне Русију.
Њихова главна идеја је да очувају неонацистички режим у Кијеву и да таква Украјина настави да води исту, антируску политику и након завршетка сукоба. А управо то је изазвало овај рат. То би оставило простор за "освету", додаје Полетајев, и омогућило Европи да, колико-толико, сачува образ. Односно: пораз који је Европа доживела у Украјини можда и не би изгледао тако катастрофалан као што јесте.
Други део европске стратегије – ако је то уопште могуће назвати стратегијом – своди на обезбеђивање финансирања за подршку Украјини и одржавање сукоба. Нека ствари остани онакве какве јесу.
"Упркос неуспелом покушају да ЕУ заплени руску имовину", уочава руски аналитичар, Европа је "успела да пронађе нека финансијска средства за наредну годину", а то показује да и глобалистичка Европа и Кијев верују да још увек има времена.
Увек је могуће предати се касније. С тим што ће свака наредна понуда за Кијев бити све гора и гора. Ако од Украјине уопште нешто и остане.
Међутим, Трампова опаска изречена у Мар-а-Ларгу, да ће Европа сносити главну одговорност за послератну безбедност Украјине прошла је углавном неопажено.
А то показује на да САД одустале од "гаранције у стилу члана пет". И да би Европа ускоро могла почети да гура Кијев ка капитулацији како би умањила сопствене губитке.
Путин: Мир под руским условима
Ово је трећа рунда преговора и сваки пут Кремљ је морао да подсећа Вашингтон да она може да се договара са ким год хоће, али да све што није договорено са Москвом Русија неће прихватити (погледати изјаве Сергеја Лаврова, Јурија Ушакова, Дмитрија Пескова, итд).
Односно: мира ће бити само под руским условима.
Како је за РТ интренешенел приметила Анастасија Гафарова, политиколог и директорка Центра за политичке информације, важно је и то што нико на Флориди није ни поменуо план Зеленског од 20 тачака, (који је вероватно написан у Бриселу), о коме је недавно помпезно говорио шеф кијевске хунте.
Тај план је дефинитивно сахрањен у Мар-а-Ларгу.
Ако се, можда, неко пита зашто Русија учествује у овим преговорима, који се увек завршавају да исти начин, каже Полетајев, за то постоје два главна разлога: најпре, Москва жели да олакша излазак Америке из сукоба. У томе је делимично успела, што је сукоб увело у завршну фазу.
Како закључује руски аналитичар, све указује да право мировно решење за сада остаје недостижно; Русија ће, вероватно, у наредним месецима морати да постигне своје циљеве војним средствима.
Или, према речима Богдана Безпалка, члан Савета за међуетничке односе при председнику Русије, Запад се нада да ће се ситуација можда променити, иако војни стручњаци кажу да Кијеву прети могућност каскадног колапса фронта.
То је највероватнији смер догађаја, додаје Безпалко, а онда ће уништење кијевске машинерије постати неконтролисано.






