Свет
Добро дошли у нову 2026: Година пужа који побеђује у трци
Широм Запада, 2025. је била легитимна Annus horribilis (година ужаса) на више начина. Будући историчари ће је памтити као годину када је стари "поредак заснован на (изврнутим) правилима", разбијен као организациони принцип
Запад је постао мали и небитан. Зато се толико упиње да докаже да је још велик.
Oва "вештачка Европа", која више и није Европа, пише бразилски геополитичар Пепе Ескобар за сајт "Фондација стратешке културе", покушава да "свим средствима задржи исцрпљену – политички и економски – парадигму, архаични, анахрони статус кво, који је тера да се затвори у празну љуштуру, са изузетно деструктивним последицама".
Европа која више и није Европа?
Запад је у њој убио све – најпре лепоту – и заменио је ничим, каже Ескобар. То је данас само позорница у рушевинама. Ништа није остало од некадашње Европе, која се, додаје он, ваља у сопственој небитности, површности, друштвеној фрагментацији, одсуству духа и логоса.
У њој је остала само опсесија "вечитим ратом", наставља бразилски геополитичар, трагедија која се третира као дечја игра, а не као оно што заиста јесте: као понор без дна.
Таква Европа је одлучила да поведе и друге за собом, у самоубиство. Па, има ли негде излаза? Изгледа да нема. То и јесте сама суштина нихилизма, воље за ничим. Пут којим се запутила Европа је пут без повратка.
Ипак, напомиње Ескобар, плитак је евроцентризам уколико поверујемо да хаос који влада на овом малом западном полуострву Евроазије потреса свет, јер Евроазија – и Источна Азија – живе пуним плућима, у додатној димензији оптимизма и културне афирмације.
Уколико допутујете из Евроазије у Европу, не можете а да се не зачудите мучном осећању запањујућег антрополошког и културног слепила, које је овладало читавим Колективним западом. На Западу, додаје бразилски публициста, срећемо само фрагменте који се ослањају на рушевине.
Варварство прерушено у "цивилизацију"
Широм Запада, 2025. је била легитимна Annus horribilis (година ужаса) на више начина. Будући историчари ће је памтити као годину када је стари "поредак заснован на (изврнутим) правилима", примећује Ескобар, који су деценијама владао светом, разбијен као организациони принцип, чак и ако још постоји као апарат.
Институције, привидно, и даље "функционишу". Савези се још нису распали. "Правила" се и даље бране. Па ипак, она не производе никакве видљиве ефекте, уочава Ескобар.
Тешко је, заиста, замислити да се данас европски лидери окрећу против сопствених грађана, да гуше протесте, слободно новинарство, академске слободе – како би избегли да позову ову геноцидну парадржаву на одговорност.
Кроз историју, ретко се појављује варварство у свом чистом стању; али често се, додаје Ескобар, појављује прерушено у "цивилизацију".
Сада имамо прилику да гледамо како америчко-ционистичка осовина на криминалан начин успоставља "нову нормалност", наставља он, и гради "западне хемисферу" – рат у Венецуели је само почетак – све до Западне Азије (Палестина, Либан, Сирија) и, ускоро, Гренланда.
Разлози за рат у Венецуели су очигледни. Нафта, какао... Међутим, амерички тинк-тенкови верују да би контрола над Гренландом, поред империјалног присвајања природних ресурса, могла да омета руски Северни морски пут, који Кинези називају Арктичким путем свиле.
Заправо, то би била тактика диверзије путем принципа "завади па владај" у стратешком партнерству Русије и Кине. Трамп 2.0 тиме себи купује време, за обнову америчког војно-индустријског комплекс и вођење рата на фронту вештачке интелигенције.
Улози тешко да могу да буду већи. Велике технолошке компаније очекују да ће се трка завршити око 2040. Али, Кинези су сигурни да ће то бити много раније. Ова трка води се између америчке хегемоније и мултиполарност света, којим доминирају Кина и Русија.
Господин "орешник" дели визит карте
Године 2025. "вечни ратови", предвидљиво, наставили су се несмањеном брзином; Украјина и Газа, као и Венецеула постале су један те исти рат.
И у 2026. кабуки театар од преговора у Украјини ће се наставити, предвиђа Ескобар, али ће чињенице са терена остати непромењиве. Русија ће наставити војно напредовање све већом брзином и са уништавањем украјинске инфраструктуре.
"Европа", сломљена изнутра, додаје Ескобар, само је "мртав континент који хода". САД неће Украјини испоручити додатно оружје. Не исплати се. Москва апсолутно не жури, јер је хладнокрвно прорачунала да ће се Запад исцрпети пре него касније.
Како је приметио руски војни експерт Андреј Мартјанов, руски сателити серије "Ресурс" имају могућност да скенирају Земљину површину 24/7, "са резолуцијама које омогућавају праћење било кога, било где", као и "обезбеђивање циљања".
Па, зашто не циљати у змији у главу, пита Ескобар? Зато што "Европа већ убија саму себе, и то боље него што су Руси икада замишљали".
Руска техника офанзиве пужева, додаје Ескобар, комбинована са техником машине за млевење меса, већ је уништила опсежни систем бункера који је НАТО поставио у Донбасу, супериорнији од Мажино линије. Ове методе су постигле однос десет према један убијених, у односу на Украјину, у корист Русије. То је још једна непроменљива чињеница на бојном пољу.
Само непоправљиве будале, каже Ескобар, исмевају Русију као "спору" и "слабу". Офанзива пужева ће се продужити и у 2026. години, али ће постепено добијати и на брзини и замаху.
Што се тиче "вечног рата", он је сада монопол европског банкарства и финансија. План А – без плана Б – био је да се нанесе стратешки пораз Русији, који је бедно пропао у 2025, уз огромне губитке.
Коначно, ту је сада план Б, који није чак ни план; то је рат, тврди Ескобар, који је, попут дијаманата, вечан, као средство за надокнаду тих запањујућих потопљених трошкова; "реструктурирање", иначе неисплативог, европског дуга и оправдање даљих финансијских превара, које се правдају као трошкови у име "безбедности".
Европа је геополитички леш
Вратимо се америчком кабуки театру, у виду маратонских преговора са Москвом. У основи, сматра Ескобар, то је план Вашингтона да се реши Европе, која се већ претворила у геополитички леш, и план да се "заведе Русија", са неколико дипломатских и економских шаргарепа.
Вашингтон се усмерава пре свега на "западну хемисферу", а овде треба сломити Боливарску Републику Венецуелу, која се може похвалити независношћу, дугом око двеста година.
Међутим, тај план је јасан и Москви и Пекингу. И Русија и Кина ће наставити да синхронизовано играју ову игру, у коме ће Москва постићи таоистички пароксизам стрпљења, тврди бразилски геополитичар. Уз стално подсећање да свако мировно решење у Украјини мора да се заснива на реалности на терену.
Шта је са европским ратним чивавама?
Оне ће, сматра Ескобар, наставити да гомилају своје концептуално смеће, дефинишући Путинов пројекат као "прометејски" и "идеолошки". Али, све су то глупости, каже бразилски геополитичар. У стварности, све се врти око "међусобног поштовања" и "недељиве безбедности".
Нова Стратегија националне безбедности САД, у међувремену, наставиће да покушава са хибридним нападима на одабране, који се посматрају као слаби чворови Глобалног југа – посебно на "западној хемисфери", на Карибима и у Латинској Америци.
Важно је још нешто, додаје Ескобар: да БРИКС ојача своје економске и финансије експерименте на путу изградње заиста алтернативног, пост-западног независног система плаћања, слободног од западне санкционе деменције.
Нека 2026, поручује бразилски геополитичар, буде година тишине, интроспекције и унутрашње равнотеже. Година 2025. била је година ужаса. Година 2026. биће несумњиво боља, мада очигледно не и мирнија.
Ни уједињен ни фрагментиран, Запад више не може да победи. И Русија и Кина користе тактику пужа који први пролази кроз циљ. Отуда унутрашња равнотежа и спокојство.
Јер, једини прав мир је онај који долази изнутра.
Live
