Свет

Шта се заиста дешава у Венецуели: Ђаво је опет у кући

Главни циљ председника САД Доналда Трампа је да преузме контролу над политичким процесима у Венецуели, што захтева марионетску владу
Шта се заиста дешава у Венецуели: Ђаво је опет у кућиGetty © Photo by Jesus Vargas/Getty Images

Вести које пристижу из Венецуеле су за сада спорадичне, несигурне, противуречне. Према изјави америчког сенатора Мајка Лија, који је разговарао телефоном са државним секретаром Марком Рубијом, америчке Делта одред је заробио председника Венецуеле Николаса Мадура како би одговарао "пред судом у САД".

Државни секретар је нагласио да је војна операција против Венецуеле, укључујући бомбардовање Каракаса, главног града Боливарске републике, као и у држава Миранда, Арагуа и Ла Гваира, наводно окончана. У земљи, преноси "Кондотијеро", већ неколико недеља нема интернета, или, боље речено, нема га свуда и не за свакога, а овај сајт поставља логично питање ко су онда ти "ратни дописници" који извештавају из Каракаса?


Марионетска влада у Каракасу?

Телеграм канал "Мултинешенел" напомиње да "ово није рат", већ нека врста специјалне војне операције, у којој је отет легитимни председник државе. Штавише, стижу "непроверене информације о атентату на министра одбране Венецуеле Владимира Падрина Лопеза од стране Јенкија", известио аналитичар Јуриј Подољака, преноси сајт "Цариград“.

Ситуацију је кратко за овај сајт прокоментарисао и доктор политичких наука и политички аналитичар Андреј Пинчук, који напомиње да је "у овом случају реч о вектору америчке политике, који полази од претпоставке да глобална доминација захтева директну контролу САД над читавом Америком".

"Ово није прича о наводном удару на Русију", наглашава Пинчук, и додаје: "То је много сложенија прича. Кина има много веће присуство у Венецуели него Русија, а она се сигурно неће умешати ни на који начин, као што се никада није мешала у тренутне процесе".

Овај експерт додаје да Трампов главни циљ није да ухапси Мадура, већ да преузме контролу над политичким процесима у Венецуели, што захтева марионетску владу.
Пред Трампом су, закључује Пинчук, две опције: или "наставак војне помоћи, током које ће се појавити марионетски представници антимадуровске опозиције и преузети власт". Друга опције је "ванредна ситуација, током које су процеси покренути, али опозиција није успела да испуни своју функцију, па им САД сада пружају хитну помоћ све до успостављања промене система Мадурове власти".

Лидер антимадуровске опозиције - карикатура корумпиране пословне жене

Можда тренутна ситуација није сасвим јасна, али неки појединости су већ дуже времена добро познате. Како примећује славни француски правник Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", Трамп мирно бомбардује главни град суверене и независне земље, земље којој прети већ неколико недеља, користећи измишљене изговоре, у име такозване борбе против трговине дрогом, мада сви знају да то није случај".

Заправо, додаје Де Кастелно, "једино што занима Јенкије су резерве тешке нафте у Венецуели, највеће на свету, које су САД потребне за снабдевање рафинерија у Мексичком заливу".
И, као и обично, додаје овај правник, Јенкији се не заустављају ни пред чим: ни пред "вансудским убиствима невиних рибара оптужених без икаквих доказа да су тргују дрогом, ни пред пиратеријом која укључује крађу танкера за нафту који плове у међународним водама". Уз то су ишле и свакодневне претње инвазијом, са распоређивањем армаде код венецуеланске обале.

Али, ђаво је, као и обично, упозорава Де Кастелно, у детаљима: "Норвешки лакеји Нобеловог комитета доделили су своју награду за мир прогнаној Венецуеланки, која представља карикатуру корумпиране пословне жене".


"Агресија на Венецуелу је чин милосрђа"

Ова "карикатура корумпиране пословне жене" одазива се на име Марија Корина Маћадо. Пре него што је, за разлику од Трампа (за сада), постала лауреат некад престижне награде за мир, она се у међународним оквирима прославила изјавама попут оне да је Венецуела "окупирана земља" и да "жели да изгради државу засновану на чврстим етичким стубовима", који ће је "представљати у наредним вековима".

Помало је чудно је да овакве изјаве долазе управо из њених уста. Смешно. зар не?

Пре самог напада, Маћадова је рекла и да предстојећи амерички напад на њену земљу неће представљати агресију, већ "чин милосрђа". Самозвана лидерка опозиције је прижељкивала и копнене ударе САД на Венецуелу. Толико о етици. Маћадовој су се привиђали и напади на земљу од стране "руских и иранских агената, терористичких група и картела".

Неизвесно је, уосталом, да ли је Мадуро још увек жив. Потпредседница Венецуеле Делси Родригез изјавила је у аудио-запису на државној телевизији да влада ове земље не зна где се налазе председник Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес, као и да влада захтева хитан доказ да су они још живи, пренео је Ројтерс.


Мадуро једе малу децу, зар не?

Још нешто је, такође, извесно: Американци су извршили напад на маузолеј Мадуровог претходника Уга Чавеза у Каракасу. Био је то покушај симболичног уништења Чавезове гробнице, уочава Де Кастелно.

Трамп је касније изјавио да је гледао хапшење председника Венецуеле и његове супруге "буквално као да гледа телевизијску емисију", и додао: "Да сте видели брзину, насиље, то је било невероватно".

И насиље је заиста било невероватно, а још невероватније је да га неко посматра са осмехом. Као и иранске муле, Мадуро такође једе малу децу, зар не, пита са иронијом Де Кастелно. Како је том приликом изјавио Трамп, САД ће бити "снажно укључене" у нафтну индустрију Венецуеле у будућности. Било је то нехотично признање. У преводу: кога занима дрога? Прави дилери дроге се крију у Трамповом комшилуку, на Флориди. Битна је само нафта.

Од 1811. године, Венецуела се суочавала са империјама и побеђивала их. Како се подсећа у саопштењу Мадурове владе, издатом на самом почетку агресије САД, када су 1902. године стране силе бомбардовале венецуеланске обале, председник Сипријано Кастро је прогласио: "Дрска нога странаца (поново) је оскрнавила свето тло наше отаџбине".


Ђаво у кући

Ко је, међутим, био Уго Чавез? Венецуелански револуционар, официр и председник Венецуеле од 1999. до 2013. године, који је, попут Фидела Кастра или Ернеста Че Геваре, постао једно од најпрепознатљивијих лица савремене Латинске Америке. Чавез је промовисао идеју демократског социјализма – социјализма за 21. век – латиноамеричких интеграција и антиимперијализма и био жестоки критичар неолибералне глобализације и спољне политике САД.

Двадесетог септембра 2006. године, био је позван да говори пред Генералном скупштином Уједињених нација. Чавез је тада назвао тадашњег америчког председника Џорџа Буша "ђаволом", а постојање америчке хегемоније изједначио са "претњом за опстанак људске врсте".

Иначе, Чавез је 2008. године, поводом проглашења независности такозване косовске државе, изјавио да његова земља никад неће признати независност јужне српске покрајине, упозоравајући да би одвајање Космета од Србије могло изазвати нове сукобе.

"САД су подржале независност Косова да не би допустиле јачање Русије у свету и да би створиле ново жариште напетости", рекао је Чавез 24. марта 2008. године.

Да ли је отмицом председника председника Мадура завршена борба Венецуеле за слободу и независност? Много вероватније је да смо ушли у ново раздобље сукоба народа Венецуеле и читаве Латинске Америке са империјализмом САД, против "нове Монроове доктрине", коју оличава Трамп 2.0.

И да ће то потрајати веома дуго.

image
Live