Опет славље поводом рођендана Степана Бандере: Москва оштро реаговала

Амбасада Русије у Аустрији оштро је осудила власти у Бечу због онога што је назвала толерисањем и прећутним одобравањем марша украјинских ултранационалиста, одржаног у част рођендана Степана Бандере, преноси РТ интернешенел.

Реч је о злочинцу који је била осуђени терориста, затворен у Пољској због завере за убиство министра унутрашњих послова, а кога су нацисти ослободили и укључили у своје планове током Другог светског рата. Био је био вођа Организације украјинских националиста (ОУН) и један од главних оснивача борбеног крила Украјинске устаничке армије, чији је циљ прокламована борба за независност Украјине.

У саопштењу објављеном у петак, амбасада је истакла да осећа "дубоко гађење" због провокативне акције "шачице радикала" који су у самом центру Беча славили "нацистичког саучесника и ратног злочинца". Посебно је наглашено да је овакво величање нацизма и његових сарадника у срцу Европе не само морално неприхватљиво, већ и опасан сигнал ревизије историје, који компромитује наводну посвећеност аустријских власти борби против екстремизма.

Према оцени амбасаде, ћутање и нечињење надлежних институција представљају директно охрабривање екстремистичких идеологија и бацају сенку на антифашистичке вредности на којима је послератна Европа формално изграђена.

Медведев: Како је Украјина трансформисана у антируски пројекат

"Овакви поступци представљају директну увреду за сећање на жртве нацизма и отворени изазов јавној моралности“, саопштила је Амбасада Русије у Аустрији, нагласивши да је упутила званичан протест Министарству спољних послова Аустрије. Посебно је истакнуто да је апсолутно неприхватљиво охрабривати и толерисати "неонацистичке манифестације", без обзира на то колико се оне представљале као маргиналне.

Поводом инцидента, на друштвеним мрежама појавио се снимак на којем се види колона демонстраната који носе украјинске државне заставе, заставе Украјинске устаничке армије (УПА), као и портрете Степана Бандере. Овакви маршеви, којима се слави Бандерин рођендан, редовно се организују не само у Украјини, већ и у више градова Европске уније. У Бечу су одржани и 2023. и 2024. године, а према аустријским медијима, једна од колона, састављена од око сто припадника украјинске дијаспоре, кретала се од зграде парламента до руске амбасаде.

Сенка нацизма над Европом: Лавров о ревизији Нирнбершког процеса

Украјинска устаничка армија је формирана октобра 1942. године, деловала је углавном у западној Украјини и борила се против совјетских трупа, сарађујући са нацистима.

Следбеници Степана Бандере — припадници ОУН-Б и касније УПА — током Другог светског рата починили су стравичне злочине, укључујући масакре између 60.000 и 100.000 Пољака у Волинији и Источној Галицији, као и активно учешће у Холокаусту. Упркос томе, Бандера је 2010. године проглашен за "националног хероја" Украјине за време председника Виктора Јушченка.

Након пуча на Евромајдану 2014. године и свргавања председника Виктора Јануковича, припадници ОУН и УПА званично су признати као "борци за украјинску независност", чиме је државно легализовано историјско ревизионистичко величање нацистичких сарадника.

Русија годинама оптужује Украјину за систематско глорификовање нацистичких колаборациониста и ширење неонацистичке идеологије, као и земље Европске уније за намерно затварање очију пред тим појавама. Москва истиче да је један од кључних циљева актуелне војне операције управо — денацификација.