Новинар који је гађао ципелом Буша за РТ: Је л' Америка извршила инвазију због Ирачана, или Садама

Ирачки новинар Мунтадар ел Зеиди који је 2008. године на конференцији за новинаре тадашњег америчког председника Џорџа Бушана гађао ципелом, у интервјуу за РТ испричао је кроз шта је прошао у затвору

Ирачки новинар Мунтадар ел Зеиди који је 2008. године на конференцији за новинаре ципелом гађао тадашњег америчког председника Џорџа Буша, присетио се у интервјуу за РТ како је изгледао тај дан, кроз шта је прошао у затвору након инцидента и где су на крају завршиле његове ципеле.

Била је то конференција за новинаре на којој се чекало обраћање ирачког премијера Нурија ел Маликија и америчког председника Џорџа Буша који је допутовао у Багдад.

И тек што су двојица званичника очекивала питања новинара, Зеиди се сагнуо, скинуо ципелу и гађао Буша који је успео да је избегне. Секунд касније Зеиди је бацио и другу ципелу ка Бушу, коју је такође успео да избегне тако што је главу сагнуо до говорнице.

Ирачки новинар је истовремено викнуо Бушу: "Ово ти је опроштајни поздрав, псино! Ово ти је од удовица, сирочади и свих изгинулих у Ираку!".

Обезбеђење је врло брзо савладало новинара, а блицеви фоторепортера жељних експлузиве шкљоцкали су како би усликали човека који је имао смелости да тако нападне америчког председника.

Зеиди је ухапшен, а Буш је наставио да одговара на питања. Због увреде осуђен је на три године затвора, а казна је смањена на годину дана због тога што није осуђиван. Зеиди је ослобођен три месеца раније због доброг владања.

Психолошка тортура у затвору била гора од физичке

У интервјуу за РТ Зеиди каже да је време проведено у затвору заиста било трауматично, али упркос физичком малтретирању, психичко је било горе.

"Немају ништа осим одвајања тела од душе, скидања коже и меса са костију и друге методе као што су струјни удари, пребијање, бичевање и ломљење. Међутим, оно чему сам ја био изложен можда је мање од онога чему су други били изложени у ирачким затворима након инвазије", каже Зеиди.

Истиче да му је најтеже било у самици где је био три месеца, што је оставило последице.

"На пример, ноћ ти изгледа као дан и сви дани су исти. То је кључни део тортуре. Психолошка тортура је била важнија од физичке", напомиње он.

Зеиди каже да је било страшно и време проведено са другим заточеницима. 

"Када сам премештен у други затвор и видео неправду, невине људе и жртве тајних доушника и америчке окупације, осим хапшења оних који су вршили отпор, ово је било потпуно болно и узнемирујуће по памћење и свест појединца", казао је он.

Каже да га је један амерички новинар питао зар није диктатура Садама Хусеина била жилава и тешка, али је он поставио контрапитање: Да ли је Америка извршила инвазију на Ирак због користи Ирака, или да свргне Садама Хусеина?

"Коме ће Америка предати власт, маринцима или групи корумпираних људи које је сама довела. Многи Ирачани нису дочекали Американце, иако је искрено постојала неправда, страх и диктаторски ауторитарни систем који је покушавао да контролише све, али ова ситуација нам не даје за право да се радујемо окупацији", сматра Зеиди.

Он каже да су и окупација и тадашња ирачка власт били неправедни, те да лично воли амерички народ и има многа пријатељства са онима који се противе политици Беле куће.

А за оне друге, који воле амерички систем, каже да то није љубав, већ више љубав према моћи, према макијавелистичкој теорији.

"Они не воле Америку као ауторитарну државу која приморава свет да се покори, него воле простор моћи који им је дат захваљујући Америци, па су захвални Америци јер их је од бескућника у егзилу преместила у ауторитарне и богате вође над овим људима, до нафтних барона и богатих барона", закључује он.

Где су завршиле ципеле?

Зеиди каже да је одмах по хапшењу тражио од истражног судије да му буду враћене ципеле.

"Рекао сам му да може да ради са мном шта год хоће или може, али хоћу моје ципеле. Насмешио се и одговорио да ће их тражити назад као кривични доказ. Сутрадан ми је рекао да су ципеле уништене из страха да садрже експлозив", рекао је он.

Међутим, касније је сазнао шта је стварни разлог што су ципеле уништене. Како каже, то му је на суђењу рекао командант ирачке војске који га је довео у судницу.

"Рекао ми је: 'Нисте знали да су уништили ципеле, знате ли зашто?' Рекао сам му да сам чуо да су то урадили из страха од експлозива. Рекао је: Не, ја сам био тамо као обезбеђење председника, они су рекли да је то учињено да ципеле не би постале симбол", казао је Зеиди.