Свет

Чист добитак или коцкање: Колико је исплатив Трампов план за оживљавање нафтне индустрије Венецуеле

Блумберг преноси да би обнова инфраструктуре, која би омогућила враћање производње нафте на врхунац из седамдесетих година прошлог века, америчке компаније коштала више од 100 милијарди долара и да је за то потребно бар 10 година
Чист добитак или коцкање: Колико је исплатив Трампов план за оживљавање нафтне индустрије ВенецуелеGetty © Stock foto

Реализација плана америчког председника Доналда Трампа за "оживљавање посрнуле нафтне индустрије Венецуеле", предвођена САД, могла би бити дуготрајан и изазован процес који би коштао више од 100 милијарди долара, пише Блумберг и додаје да су "године корупције, недовољних инвестиција, пожара и крађа оставиле капиталну инфраструктуру земље у рушевинама".

"Њена обнова довољна да подигне производњу Венецуеле на врхунац из седамдесетих година захтевала би од компанија, међу којима су 'Шеврон', 'Ексон мобил' и 'КонокоФилипс' да улажу око 10 милијарди долара годишње током наредне деценије", рекао је Франсиско Моналди, директор за енергетску политику Латинске Америке на Института за јавну политику Бејкер Универзитета Рајс.

Он је указао и да би бржи опоравак захтевао још већа улагања.

Блумберг подсећа да се Венецуела налази у самом врху по највећим светским резервама нафте, али да је производња наводно нагло пала током дванаестодишњег мандата председника Николаса Мадура, кога су амерички специјалци отели у суботу.

Венецуела тренутно производи око милион барела нафте дневно, док је та производња током 1974. године у просеку износила скоро четири милиона барела.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је јуче за Еј-Би-Си да очекује да ће америчке нафтне компаније бити спремне да искористе прилику да буше венецуеланску тешку сирову нафту, која је кључна за рафинерије на америчкој обали Мексичког залива.

"Нисам разговарао са америчким нафтним компанијама последњих неколико дана, али смо прилично сигурни да ће интересовање бити велико. Мислим да ће постојати огромна потражња и интересовање приватног сектора ако им се пружи простор за то", рекао је Рубио. 

У басену Ориноко, огромном делу унутрашњости Венецуеле за који се процењује да има резерве од готово пола трилиона барела нафте која се може обновити, платформе за бушење су напуштене, а њено цурење се не контролише. Блумберг наводи да су платформе за бушење продате у деловима на црном тржишту.

Разграната мрежа подземних нафтовода у земљи је позната по томе што је оштећена и што цури, а Блумберг тврди да је државна нафтна компанија продавала као старо гвожђе, а да су пожари и експлозије уништили опрему.

И масивни комплекс за прераду нафте "Парагвана" на обали северозападно од Каракаса ради само повремено и на минимуму због кварова, а део постројења је затворен.

Оно што је преостало од производње у Венецуели у великој мери зависи од "Шеврона", једине велике америчке нафтне компаније која још послује у земљи. Компанија са седиштем у Хјустону чини око 25 одсто националне производње и ради под посебним лиценцама које јој омогућавају да остане тамо упркос америчким санкцијама.

Аналитичари су рекли да су друге две америчке компаније које би биле у најбољој позицији да помогну у обнови Венецуеле, с обзиром на њихову величину и искуство, "Ексон" и "КонокоФилипс". Обе су раније тамо радиле, али су напустиле земљу након што је њихову имовину национализовао Мадуров претходник, покојни Уго Чавез.

Ове две компаније нису одговориле на питања Блумберга, док је "Шеврон у саопштењу навео да је фокусиран на безбедност и добробит својих запослених и интегритет своје имовине у Венецуели" и да компанија наставља да послује у складу са свим важећим законима и прописима.

Још је неизвесно како ће се одвијати политичка транзиција Венецуеле и какво ће бити окружење за пословање нафтних компанија. За сада, санкције остају на снази.

Трамп је рекао да је потпредседница Делси Родригез преузела власт, иако је она верни савезник Мадура.

"Очекујем да ће нафтне компаније почети са радом на измени планова и предлога за своје пословање у Венецуели, али неће преузимати обавезе док се не успостави минимална политичка стабилност у земљи", рекао је Клејтон Сигл, виши сарадник Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону.

Рад Трампове администрације на процени интересовања западних нафтних компанија делимично пада на министра унутрашњих послова Дага Бургума и министра енергетике Криса Рајта, председника и потпредседника Трамповог Националног савета за енергетску доминацију.

Још један изазов за компаније да инвестирају у производњу у Венецуели је чињеница да је глобално тржиште тренутно преплављено нафтом, а глобалне цене се крећу близу најнижег нивоа у последњих пет година.

У међувремену, многе компаније и даље потражују милијарде долара на име неисплаћених кредита и надокнада након што им је имовина заплењена под Чавезом.

"Нафтне компаније би ипак могле бити привучене назад ако су цена и премије ризика исправне. Морају вам бити понуђени добри услови да бисте заобишли ту огромну неизвесност. Компаније које су способне да профитабилно обнове производњу у Венецуели вероватно неће игнорисати значај могућности експлоатације резерви ако виде знаке релативне стабилности и уколико могу да обезбеде повољне уговорне услове", рекао је Кевин Бук, генерални директор нафтне компаније са седиштем у Вашингтону.

image
Live