Телеком оператери у Европској унији противе се идеји председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да се мобилна роминг зона ЕУ прошири као део проширења Уније и упозоравају да то, без додатних трошкова у блоку не би требало да буде одвојено од приступања.
Систем "Роминг као код куће" омогућава потрошачима који путују унутар ЕУ да користе своје мобилне телефоне за позиве, поруке и податке без додатних трошкова, пише "Еурактив" и додаје да је Фон дер Лајен у октобру најавила да ће се Албанија и Црна Гора придружити систему 2026. године, што је изненадило многе заинтересоване стране, с обзиром на то да је Украјини и Молдавији, које су се придружиле од 1. јануара, требало више од три године да буду примљене.
Док потрошачи у ЕУ имају користи од роминга без додатних трошкова, оператери и даље плаћају велепродајне накнаде једни другима када претплатници користе роминг у иностранству, а те накнаде су ограничене - на 1,10 евра по гигабајту података, 0,019 евра по минути за позиве и 0,003 евра по текстуалној поруци.
Оператери у земљама с претежним туристичким саобраћајем попут Хрватске, Грчке, Италије и Шпаније обично профитирају од долазног промета, док нордијски и балтички оператери тврде да систем исцрпљује ресурсе.
У априлу 2025. године, регулатори телекомуникација ЕУ, окупљени у БЕРЕЦ-у, закључили су да велепродајни лимити премашују тржишне цене и препоручили су њихово снижавање, док су виртуални оператери које представља МВНО Јуроп подржали већа смањења, предлажући смањење на 0,25 евра по гигабајту и 0,0025 ева по минути.
Међутим, Комисија је у јуну 2025. одлучила да постојећа ограничења подржавају "конкурентну тржишну динамику" и одлучила се против њихове ревизије.
У међувремену, удружења потрошача врше притисак за укидање накнада за позиве и поруке унутар ЕУ, које се и даље примењују када корисници контактирају некога у другој земљи - на пример, Естонац који позива хрватски број из Талина може да плати до 0,19 евра по минути и 0,06 евра по поруци.
Како се наводи, Брисел је направио први корак ка укидању ових додатних накнада у децембру, док је потпуно укидање могуће од 1. јануара 2029. године.
Украјина и Молдавија против
Поред спорова око цена, планирано проширење роминг зоне изазива нове оперативне и политичке забринутости - очекује се да ће се Албанија и Црна Гора придружити до краја године, али земље које су раније приступиле упозоравају да даље ширење не би требало да иде на штету стабилности тржишта.
Представници Украјине и Молдавије су и у овој причи, чини се, "већи католици од Папе". Заменик украјинског министра за дигиталну трансформацију Станислав Прибитко и молдавска министарка економије и дигитализације Мишел Илијев сматрају да не би требало да се жури са проширењем роминга на земље које нису чланице ЕУ, нити би то требало да се одвоји од процеса приступања.
Комисија је одложила представљање своје стратегије за проширење роминга до пролећа, након што је првобитно планирала да је поднесе прошлог новембра, наглашавајући нерешене забринутости међу главним градовима ЕУ и регулаторима.
Расподела трошкова је још једна спорна тачка, будући да ће туристи из ЕУ вероватно генерисати велики саобраћај у ромингу у Албанији и Црној Гори током лета, оператери у другим земљама могли би да се суоче са већим велепродајним трошковима него што ће надокнадити.
Према тренутном моделу, земље које нису чланице ЕУ придружују се роминг зони путем билатералних споразума - Албанци би имали користи од роминга без додатних трошкова широм ЕУ, али не и приликом путовања у друге земље учеснице ван ЕУ, попут Украјине или Молдавије, а сваки додатни учесник такође захтева значајна оперативна и ИТ прилагођавања за оператере.