Шта након отмице председника Мадура: Куда иде Венецуела?

"Ратна магла" над Венецуелом је почела да се разилази. Истина, додуше веома полако, излази на видело. Након отмице председника Мадура јасно је, за почетак, да није било никакве инвазије америчких трупа.

"Био је то само хеликоптерски напад", пише славни француски правник Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", праћених са "неколико ракетних удара, који нису проузроковали значајнију штету. Није било 'шока и страхопоштовања', који би уништили капацитете венецуеланске војске и паралисали њене командне структуре".

Био је то веома дрзак, разбојнички чин отмице председника Боливарске Републике, само један у низу, на који смо се, нажалост, већ навикли.

Мадуро пред судом силе: Ново поглавље америчког интервенционизма

Када им то одговара, примећује италијански геополитичар Марија Лоренцо Паћини на сајту "Фондација стратешке културе", "САД физички елиминишу лидере, посебно оне који немају намеру да играју по њиховим правилима", и додаје: "Историја је пуна таквих примера – убијени су Лумумба и Аљенде, Мадуро је заробљен и депортован, Милошевић погубљен у Хагу, Гадафи и Хусеин убијени у својој домовини."

Листа је заиста дугачка. Само у Јужној Америци, САД су од 1904. извеле 19 пучева.

Чудни детаљи о отмици председника Мадура

Отмице легитимног председника Мадура је, свакако, незаконит чин, противан међународном праву.

Међутим, неке околности ове отмице, примећује Де Кастелно, и даље остају обавијене мистеријом; на пример, "лакоћа са којом је она изведена покреће питање издаје".

Неке ствари су, међутим, очигледне. "Занимљиво је да није било војног одговора венецуеланске војске", наставља Де Кастелно, "да није било дејстава противваздушне одбране, гранатирања, нити су обарани хеликоптери".

Зашто? Војска ове земље је стуб чавизма, а систем чавизма и даље остаје на снази. Венецуеланска војска није била изненађена оваквим развојем догађаја, посебно уколико имамо у виду дуготрајан притисак Вашингтона, који траје 30-ак година.

Наш избор

Шта се заиста дешава у Венецуели: Ђаво је опет у кући

Како закључује Де Кастелно, нема информација које би потврдиле овај извештај, осим смрти осморице венецуеланских војника из Шестог батаљона, које су обезбеђивале председника Венецуеле. За њих је саопштено да су "погинули у акцији", без икаквих детаља о околностима.

Такође, убијено је још седморо војника из других јединица. То су делови мозаика, из којих тек треба склопити велику слику. "Ипак", каже француски правник, "сада са сигурношћу можемо закључити да то није била права интервенција, већ једнократна војна рација, са једним јединим циљем: отмицом венецуеланског председника".

Западни медији су олако емитовали видео-снимке људи како славе "Мадуров пад". У Каракасу је, међутим, све протекло мирно, укључујући и демонстрације подршке чавистичком режиму.

Чависти остају на власти

У међувремену, функцију председника преузела је потпредседница Делси Родригез, за коју се тврди да нема ниједну мрљу у каријери. "Не дајте се заварати", тврди француски правник, "за сада чавистички институционални систем остаје на снази, Родригезову подржавају све институције. Као и велики део становништва, које не само да мрзи странце, већ је и наоружан".

САД напале Венецуелу: Потпредседница поручила да неће бити колонија

Уз то, вође венецуеланске војске, која представља главну подршку владајућем чавизму, као и регионалне и судске власти, осудили су Мадурову отмицу и потврдиле да је он и даље легитимни председник.

Национални савет за одбрану, који окупља све главне институције Венецуеле, састао се 3. јануара, где је Родригезова изјавила: "Захтевамо тренутно ослобађање председника Николаса Мадура и његов супруге Силије Флорес." Са тим су се сагласиле врховна војна команда, највише државне власти и руководство Савета председника.

Тако, барем за сада, стоје ствари.

Трамп говори све и свашта

Трамп је отмицу пратио прилично лежерно, као телевизијски шоу, вероватно грицкајући кокице. Он сада говори о "транзицији власти" и о америчком управљању трговином венецуеланском нафтом. Да ли ће се то десити? Видећемо.

Трампово праћење отмице било је заиста гротескно, наставља Де Кастелно: "Окружен својим особљем, покушао је да имитира Барака Обаму док је посматрао погубљење Осаме бин Ладена."

Веран свом наступу, каже овај правник, говорио је све и свашта и, успут, спектакуларно извређао колумбијског председника. "Треба напоменути да је, такође грубо, одбацио Корину Маћадо – лажну добитницу лажне награде за мир, коју су јој доделили норвешки лакеји Нобеловог комитета".

Трамп је изјавио и да ће он водити Венецуелу, барем током "периода транзиције", која земљу треба да одведе у срећну будућност, али је, што је такође прилично чудно, додаје Де Кастелно, у процес укључио Делси Родригез, досадашњу потпредседницу Венецуеле.

Разлози за оптимизам

Према изјави кинеског министра спољних послова, Кина захтева "тренутно ослобађање Мадура", који "остаје једини легитимни председник". "Глобал тајмс", кинеско гласило кога треба сматрати за гласило Кинеске комунистичке партије, користи веома одмерен али директан речник када извештава о Венецуели.

Како примећује Де Кастелно, Руси су поново "употребили своју политичку и дипломатску полифонију, са четири звезде, које су сада познате широм света: од већ легендарног Сергеја Лаврова, преко Дмитрија Медведева, Дмитрија Пескова, све до величанствене Марије Захарове.

Сви су пооштрили своју реторику, која, у случају Медведева, доводи ствари до крајности... Уз то, латиноамеричка епизода долази након напада дроновима на Путинову резиденцију, за коју Трамп није сигуран да се уопште догодила, што само појачава огорченост руског јавног мњења.

Заправо, откако је поново дошао на власт, Трамп се, својим импулсивним поступцима и самохвалисањем, понаша као слон у порцеланској радњи. Кина, која има огромна улагања у венецуеланску нафтну индустрију, већ је показала да нема намеру да дозволи да се са њом манипулише. Ова тактика се до сада показала прилично успешном.

Лавров разговарао са потпредседницом Венецуеле: Солидарност Русије са народом

Трамп је, такође, венецуеланску нафту назвао "нашом (америчком) нафтом". Тако изгледа "нова Монроова доктрина" у пракси. Она делује по принципу: "Наше је наше, а оно што је ваше је такође наше."

Да ли ће Трамп успети у намери да отме венецуеланску нафту? Нисам уопште сигуран у то, каже Де Кастелно, и додаје: "Изгледа да су овог пута Американци погрешно проценили време, јер се свет драстично променио, а мултиполарност је процес који је већ постао неповратан".

Можда Уго Чавез није погрешио када је рекао: "Поред и изнад свега тога, мислим да имамо разлога да будемо оптимисти. Песник би могао рећи да је то оптимизам очајника, али, изнад ратова и бомби, изнад агресивног и превентивног рата и уништења читавих народа, можемо видети да свиће нова ера."