Свет
Мадуро пред судом силе: Ново поглавље америчког интервенционизма
Прво појављивање пред судом отворило је питање међународног права, суверенитета и америчке силе
Председник Венецуеле Николас Мадуро појавио се пред савезним судом у Њујорку са супругом Силијом Флорес, у процесу који многи у међународној заједници не виде као класичан кривични поступак, већ као присилно довођење шефа државе пред суд силе која га сматра политички неприхватљивим.
Представљајући се као председник Републике Венецуеле, Мадуро је одбацио све четири тачке оптужнице, укључујући наводе о нарко-тероризму, трговини кокаином и поседовању тешког наоружања.
"Невин сам. Нисам крив. Ја сам пристојан човек", рекао је Мадуро деведесетдвогодишњем судији Алвину Хелерстајну, нагласивши да се у судници на Менхетну налази јер је "отет".
Америчка телевизијска мрежа Си-Ен-Ен известила је да је Мадуро пред судију доведен са оковима на чланцима, у наранџастој затворској одећи преко које је носио тамноплаву мајицу кратких рукава, са слушалицама за превод. Његова супруга седела је за истом оптуженичком клупом, само два места даље, обучена у исту комбинацију тамноплаве и наранџасте одеће.
Новинари су забележили да је Флоресова имала завој на челу и видљиве модрице око ока, као и да се, док је стајала, придржавала за америчког маршала. Касније ће адвокати открити да здравствено стање и Мадура и његове супруге захтева лекарску негу.
Флоресова се пред судом представила као "прва дама Републике Венецуеле" и кратко и јасно казала: "Потпуно сам невина".
Мадурову одбрану предводи адвокат који је већ стајао насупрот америчке државе у једном од њених најосетљивијих обрачуна - Бери Полак, бранилац Џулијана Асанжа, човека ког је Вашингтон годинама прогонио као симбол непослушности. Полак је пред судом навео да постоје озбиљна питања у вези са законитошћу Мадуровог хапшења, говорећи о могућој "војној отмици шефа суверене државе".
Наставак суђења заказан је за 17. март, а одбрана је саопштила да Мадуро и Флоресова за сада неће тражити кауцију и да остају у притвору.
Венецуеланска страна реаговала је и на унутрашње-политичком плану. Народна скупштина Венецуеле потврдила је Хорхе Родригеза за председника парламента, док је његова сестра Делси Родригез положила заклетву као привремена председница земље, уз поруку о континуитету власти и отпору спољним притисцима. Њихова именовање сигнал су консолидације власти и јачања институционалног фронта против спољног притиска. Истовремено, Мадуров син Николас Мадуро Гера позвао је на међународну солидарност, упозоривши да "нормализација отмице шефа државе значи да ниједна земља више није сигурна".
Паралелно са судским поступком, у Њујорку је био још један значајан догађај – хитна седница Савета безбедности Уједињених нација сазвана на захтев Колумбије, а уз подршку Русије и Кине. Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш у писаној изјави поручио је да САД нису поштовале међународно право у својој операцији у Венецуели, као и да је будућност ове земље неизвесна.
Стални представник Русије у УН Василиј Небензја затражио је од Америке да хитно ослободи легитимног председника Венецуеле и његову супругу.
"Русија је шокирана цинизмом којим Вашингтон није ни покушао да прикрије своје праве циљеве у Венецуели: успостављање неограничене контроле над природним ресурсима Венецуеле и потврђивање својих хегемонистичких амбиција у Латинској Америци", казао је Небензја и истакао да се не сме се допустити САД да на себе преузму улогу међународног судије.
Амбасадор САД у УН Мајк Волц тврдио је да постоје докази за оптужбе против Мадура и инсистирао да рата у Венецуели - нема.
"Не окупирамо земљу. Ово је била операција спровођења закона у циљу спровођења законитих оптужница које постоје деценијама", додао је Волц, тврдећи да постоји преседан за ову врсту акције након што су САД заробиле лидера Панаме Мануела Норијегу 1989. године.
Додатну тежину даје и званични став Вашингтона - Стејт департмент је саопштио да САД западну хемисферу сматрају својом зоном интереса, уз поруку да неће толерисати претње безбедности у том простору. У Каракасу и делу међународне јавности то се тумачи као отворено полагање права на политичко и безбедносно одлучивање над читавим америчким континентом.
Како је у Савету безбедности упозорио економиста Џефри Сакс, допуштање да се овакви поступци легитимишу значи да међународно право ризикује да буде сведено на пуку реторику.
Суђење на Менхетну не представља само судбину Николаса Мадура, већ тест граница светског поретка у коме се сила све отвореније представља као право.
Live
