Свет
Мртав човек хода: Зеленски у делиријуму
Да парафразирамо Шекспира: пакао је сада пуст, сви ђаволи су тренутно у Украјини и не престају да се поигравају судбином ове, сада већ бивше земље – "земље 404"
Већина Украјинаца жели мир. Украјински неонацисти желе наставак рата. Према подацима руске стране, само прошле године погинуло је преко 500.000 хиљада украјинских војника. Симбол тог страдања Украјинаца постало је војно гробље "Марсово поље", које се налази недалеко од границе са Пољском.
Према извештачу "Тајмса", ово гробље, претворено у "поље туге", садржи само мали део погинулих на "пољима смрти" на истоку.
Неонацисти ће убити Зеленског ако Русији уступи територије, изјавио је Џек Метлок, бивши амбасадор САД у СССР-у од 1987. до 1991. године, преносе РИА Новости.
Зеленски потпуно зависи од украјинских неонациста, који би могли да га убију уколико се одрекне територија, написао је амерички новинар и добитник Пулицерове награде, прослављени Сејмур Херш, позивајући се на изјаве Метлока.
"Зеленски зависи од украјинских неонациста, који и даље имају огроман утицај у украјинској војсци... Али, да би постигао споразум, он ће морати да се одрекне земље", додао је Херш. Према Хершу, Метлок верује да ће Украјини бити потребна нова влада, јер ће Зеленског "вероватно убити неонацисти".
Каква ће то бити влада, остаје да видимо. До тада, траје тишина на источном фронту. Али, то није права тишина, већ "тишина" коју прати монотон, систематски рад руских "машина за млевење меса".
Крвави, скупи и бесмислени рат се наставља.
Пакао је пуст, сви ђаволи су сада у Украјини
Заправо, овај сукоб, примећује италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацине", који је већ искварио Источну Европу, прети да нас све повуче у бездан. Могли бисмо овде да цитирамо и немачког писца Ремарка: "Тишина на Источном фронту."
Испод те "тишине" одвија се, у складу са руском војном доктрином, методично, можда споро, али неумољиво руско напредовање, које западни медији не виде и радије га називају "привременим застојем".
Уосталом, само непоправљиве будале, примећује бразилски геополитичар Пепе Ескобар, могу да исмевају руску војску као "спору" или "слабу". Ова "спорост" је већ, "са хиљаду малих резова" – искрварила Украјину.
Убиство Зеленског? То би могло би да се покаже као дечја игра пред другим, много црњим прогнозама. Рецимо, бивши командант украјинских снага Валериј Залужни предвиђа да ће у Украјини, или, прецизније, оног што од ње буде остало, избити грађански рат. Залужни ускоро треба да се врати у Кијев из Лондона, где је обављао функцију амбасадора...
За то време, преостала украјинска одбрана се распада, сматра италијански писац, а бекство или предаја кијевских трупа сада се процењује на неколико хиљада људи дневно.
Како додаје Марћиљано, само је питање времена, а пре свега политичке процене, и Руси би могли лако да стигну до Кијева и да једном за свагда с лица земље збришу Украјину. Питање је да ли се то Русима исплати.
Када боље размислимо, сценарио Залужног не треба олако одбацити. То је уобичајена судбина осиромашених, унесрећених, очајних земаља, које су изгубиле рат.
Да парафразирамо Шекспира: пакао је сада пуст, сви ђаволи су тренутно у Украјини и не престају да се поигравају судбином ове, сада већ бивше земље – "земље 404".
Луда марионета Зеленски
То, наравно, није ништа ново. За сада, каже италијански аутор, имамо само благо убрзање процеса, који неминовно води ка победи Русије. Сада је јасно да је све већ дефинисано и зацртано, само што одређени део штампе на Западу одбија да то призна.
Очигледно да амерички председник Трамп не може, или неће, да Украјини донесе мир. Он није у стању, тврди Марћиљано, да у потпуности контролише НАТО и Европљане, потчињене великим финансијским интересима. Европљани профитирају од овог сукоба и његовог потенцијалног ширења. Зарађује и амерички војно-индустријски комплекс.
Притом, и једни и други потпуно занемарују последице: смрт и пропаст у Украјини.
Вратимо се још једном Зеленском, који и није толико битан, осим, можда као симбол: велики и опомињући симбол наступајуће пропасти Украјине. Он трчи около, каже Марћиљано, као луда марионета. Узнемирен је, претвара се да брине, издаје некакве прогласе, прича, стално нешто прича, обећава и, понекад, прети... На пример, Путину, који га вероватно понекад послуша, али са мандаринским, непрозирним осмехом, залеђеним на лицу.
Зеленски покреће и терористичке нападе на Русију, као његов узор, Адолф Хитлер на Лондон, у последњим данима Другог светскога рата. Те нападе Руси прилично лако осујећују, а онда реагују на одговарајући начин. Тада постаје заиста болно за Украјинце...
Ништа ново на источном фронту...
Могуће је да Зеленски мисли да ће тиме изазвати некакав преокрет. Хитлер ја гајио такве узалудне наде. Ратно веће заседа, писао је немачки писац Ернст Јингер, али судбина је већ записана у звездама. Да ли је, међутим, могуће да је Зеленски толико глуп, пита се Марћиљано, да није у стању да схвати елементарне политичке и војне реалности.
Да, могуће је, одговара италијански аутор. Он је опчињен сјајем злата, можда оног златног тоалета који је имао његов пријатељ, интимус Тимур Миндич, који је, међутим, ноћу побегао у Израел и поздравио се са кијевским циркусом.
Било како било, додаје Марћиљано: "Зеленски је готов. Уколико настави да верује обећањима Британаца и Немаца, он је само мртав човек који хода."
За сада, он је још увек тамо, вероватно у Кијеву, и наставља да наноси штету, посебно Украјини и њеном народу, који води на клање. Али, не задуго, сматра овај аутор.
Уосталом, све што ради Зеленски постало је потпуно ирелевантно. Сада је потпуно бесмислено говорити и о Европи, о Европској унији, Бриселу, о фантазијама Марка Рутеа и Урсуле фон дер Лајен, који су се, сасвим заслужено, претворили у посве маргиналне актере, избрисане са глобалне политичке сцене.
Марћиљанова домовина је Италија, али говорити о њој, о Риму, о политичкој визији коју он следи је још бесмисленије, јер, како он каже, она не допире даље од римске обилазнице.
Укратко, ништа ново на источном фронту. Све до предстојеће, неминовне експлозије, јер се украјинска драма мора расплести до краја. Када? Веома скоро, сматра италијански писац, вероватно још током ове, 2026. године...
Live
