Где је нестало 127 тона венецуеланског злата

Венецуела је пребацила 127 тона злата у вредности од 4,7 милијарди швајцарских франака у Швајцарску како би га користила као обезбеђење за кредите. Након тога, велики део је нестао у приватним банкама и до данас остао неутврђен.

Корина Мачадо спремна да преда Трампу Нобелову награду за мир (ВИДЕО)

Између 2012. и 2016. године Венецуела је, под председником Николасом Мадуром, транспортовала 127 тона злата у вредности од око 4,7 милијарди франака у Швајцарску.

Циљ је био да се златне резерве земље претопе и сертификују у швајцарским рафинеријама, како би се спречио претећи државни банкрот.

Иако је ова мера предузета, 2017. године, дошло је до државног банкрота – Венецуела није била у стању да сервисира своје спољне дугове, процењене на око 170 милијарди долара, што одговара двострукој вредности годишње економске производње земље.

Након обраде у Швајцарској, велики део злата пребачен је у офшор структуре. Касније су значајне количине нестале у швајцарским приватним банкама, што је довело до спекулација и истрага.

Швајцарска је служила као међународно чвориште за трговину златом, јер располаже са више рафинерија које племените метале претварају у стандардизоване златне полуге.

Премештање златних резерви одражавало је тешку економску ситуацију Венецуеле – након пада цене нафте 2014. године, бруто домаћи производ пао је за око 80 одсто, а нови кредити били су доступни искључиво уз одговарајућа обезбеђења.

Истовремено је процветало црно тржиште страних валута, које су политичка елита и привилеговани актери користили да извуку милијарде из прихода од нафте.

Мадуро пред судом силе: Ново поглавље америчког интервенционизма

Швајцарске банке су индиректно профитирале од ових трансфера, иако су касније истраге довеле до поступака и оштрих критика због недовољног поштовања обавеза дужне пажње.

Неки истакнути случајеви прања новца укључивали су венецуеланског медијског предузетника Раула Горина и бивше министре финансија, попут Алехандра Андрадеа. Преко рачуна у швајцарским институцијама, укључујући женевску банку ЦБХ, пребациване су милијарде долара.

Независно од трговине златом, данашња трговинска размена између Швајцарске и Венецуеле је занемарљива – 2024. године Швајцарска је у Венецуелу извезла робу у вредности од нешто мање од 36 милиона франака, док је увезла робу у вредности од 2,4 милиона франака.

Као меру предострожности, Савезни савет Швајцарске замрзнуо је сву имовину Николаса Мадура и његовог окружења, како би се обезбедила контрола одлива капитала и омогућили евентуални поступци међународне правне помоћи.

Покушај да се државни банкрот спречи путем трансфера злата није успео. Венецуела остаје у банкроту и у великој мери одсечена од међународних тржишта.