Донроова доктрина: Радикална искреност Доналда Трампа

Отвореност Доналда Трампа у његовом интересовању за Венецуелу је у складу са његовом политиком и погледом на свет, пише "Економист".

Трамп није заинтересован за промену режима, а камоли за ширење демократије. У ствари, чини се да је задовољан стабилизацијом режима, све док тај режим признаје да је Америка "главна", јер је оно што Трамп највише жели - нафта.

"Извадићемо огромну количину богатства из земље", рекао је Трамп након што су америчке снаге отеле Николаса Мадура.

Пошто јазови између изнетих принципа политичара и његових поступака представљају најлакше мете за критичаре, Трампов непоколебљиви цинизам му служи као штит.

Неки могу да се жале да Трамп крши принципе своје политике "Америка на првом месту", али по овом питању он није лицемер, наводи се у тексту. За Трампа, МАГА слоган не подразумева изолационизам. Он дозвољава америчку агресију у потрази за голим личним интересом.

Демократе могу да се жале да је прекршио Устав преузимајући овлашћења Конгреса да објави рат. Па шта? Председници то раде већ више од једног века. Конгрес који није могао да се потруди да спречи Трампа да погуби анонимне осумњичене кријумчаре дроге, без изношења икаквих доказа, вероватно га неће опозвати због толиког напора да оптуженог кокаинског боса изведе пред лице правде.

Позиви на међународно право делују још патетичније. Да, Повеља Уједињених нација искључује кршење суверенитета друге нације силом, осим ако то не одобри Савет безбедности. Али постоји изузетак за акције у самоодбрани - управо тај аргумент, како се испоставља, Трампова администрација износи, апсурдно. Још важније, ко може да се нада да ће спровести такав закон против Америке?

Код куће и у иностранству, дугогодишњи критичари америчке спољне политике могу чак и пронаћи извесно задовољство у Трамповој отворености. Америка није била "толико невина" у десетинама интервенција у Латинској Америци током Хладног рата, одустајући од бриге за људска права или демократију када су америчка трговина и контрола били доведени у питање. Такви критичари могу да се теше – као што то чине многе присталице овог председника – да Трамп, иако грубо, представља ствари онакве какве јесу.

Док је администрација Барака Обаме прогласила Монроову доктрину неважећом, Трамп не само да ју је оживео, већ ју је, у својој Стратегији националне безбедности из 2025. године, преименовао у "Донроову доктрину".

Промовисање демократије или људских права се у њој не помиње. "Не смемо превидети владе са различитим погледима са којима ипак делимо интересе", упозорава се у стратегији, у реченици која је можда предвидела Венецуелу.

Једна фраза можда најбоље описује Трампову визију о правој улози Америке, а он ју је више пута поновио после хватања Мадура: "Америчка доминација на западној хемисфери никада више неће бити доведена у питање."

Можда ће све на крају испасти како треба али, пише "Економист", вероватније је да ће у годинама које долазе сви, укључујући и Америку, почети да цене старо лицемерје.

Међународно право је функционисало путем "добровољног присиљавања" при чему је Америка - као један од главних предатора - била стандард. Шта ће се десити кад остали предатори, и мање земље, схвате истину коју (неистинама и претеривању склон) Трамп упорно понавља: једино право које важи је право јачег?