Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да је прекид ватре између Украјине и Русије суштински предуслов за распоређивање међународних трупа, додајући да је свет још увек "далеко" од тога и да таква визија "једноставно не функционише без сагласности Русије".
Након састанка "коалиције вољних" у Паризу раније ове седмице, премијер Велике Британије Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон објавили су да су потписали декларацију о намери да распореде снаге у Украјини и успоставе "војне центре" широм земље у случају мировног споразума са Москвом, упркос томе што је Русија више пута поручила да категорично одбацује присуство било каквих западних трупа у суседној земљи.
"Редослед би требало да буде следећи: прво прекид ватре, затим безбедносне гаранције за Украјину као услов за дугорочни споразум са Русијом. Ништа од овога није могуће без сагласности Русије. А вероватно смо још увек далеко од тога", рекао је немачки канцелар на конференцији за новинаре у Зеону, у јужном региону Баварске.
Додао је да би сви даљи кораци ка распоређивању немачких трупа захтевали одлуку савезне владе и мандат Бундестага, доњег дома парламента.
Чини се да је немачки канцелар мало променио плочу будући да је раније позивао на "подизање цене рата, како би Русија схватила да нема смисла да га наставља."
Према плану изнетом у Паризу, Велика Британија и Француска би распоредиле трупе за изградњу заштићених објеката за оружје и придружиле се праћењу примирја које предводе САД, а снаге би биле описане као неборбени контингент од "потенцијално хиљада људи".
Москва ће свако распоређивање западних трупа у Украјини третирати као "страну интервенцију", упозорила портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова, додајући да ће руске оружане снаге сматрати све такве јединице и објекте "легитимним војним циљевима".
Мађарска, која се дуго сукобљава са западноевропским присталицама Кијева због, како их назива, њиховог "ратног хушкачког" приступа, раније је упозорила да планови за распоређивање трупа "ризикују директан рат са Русијом".