Након што је немачка министарка спољних послова Аналена Бербок поручила ЕУ да су у рату са Русијом, а комесар ЕУ за спољну политику Жозеп Борељ позвао Запад да настави да наоружава Кијев како би победили Москву, све више медија пише да је сукоб у Украјини прерастао у отворени рат Запада и Русије.
Тако је колумниста британског листа "Гардијан", Мартин Кетл, оценио да је слање западних тенкова Кијеву показатељ да су Русија и Запад у рату.
Слање западних тенкова Украјини не значи, као што неки политичари имплицирају, да је сукоб скоро готов. Он ће и даље трајати месецима, ако не и годинама, сматра Кетл.
Ипак, наводи он, слање тенкова у Украјину је важан тренутак из три разлога.
Први је, наводи он, да тенкови Украјини дају војну предност која би, према речима Еда Арнолда из Краљевског института уједињених служби, могла да буде трансформативна.
Три типа западних борбених тенкова који се сада користе у Украјини – амерички "М1 абрамс", немачки "леопард 2" и британски "челенџер 2" – сви су знатно моћнији од "Т-72" из совјетске ере, који чине већину руских и украјинских тенкова. Исто важи и за француске тенкове "леклерк", чије слање у Украјину није искључено, наводи Кетл.
Сви ови западни тенкови имају већу покретљивост, убојитију ватрену моћ и јачи оклоп од оних које користи Русија. Ово их такође чини тежим, што даје предност лакшим руским тенковима на мочварном терену,, пише "Гардијан".
Упркос томе, савремени системи за контролу и навигацију западних тенкова дају им свеобухватну способност да делују у комбинованим маневрима артиљерије и пешадије, укључујући и ноћне операције у којима Руси, како наводи Британац, не могу да има парирају.
Ове предности, наводи колумниста "Гардијана", дају западним тенковима потенцијал да пробију руске линије и контролишу облик сукоба на значајним деловима "окупиране" територије. Тенкови такође могу да играју кључну улогу у одбрани украјинских линија од контранапада.
Али најпривлачнији потенцијал овог оружја за Украјину и њене савезнике је да би, ако буду успешни као што их представљају, могли на крају да доведу Кијев у позицију да диктира Москви прекид ватре и мировне услове, пише Кетл за "Гардијан".
До тога је, међутим, дуг пут. Два непосредна упозорења се истичу – бројеви и логистика. Украјина је тражила 300 тенкова. Добиће их мање од 100.
Ту је и незанемарљива ствар довођења тенкова на линију фронта. Амерички тенкови су очигледно још увек у Северној Америци. Такође им је потребно много резервних делова.
"Њујорк тајмс" преноси да би њихово распоређивање могло да потраје годинама.
Насупрот томе, немачки "леопарди" су у Европи и могу се сервисирати код украјинских суседа. Ипак, сви они морају да стигну на бојно поље. Потребно је успоставити одговарајуће линије за снабдевање и одржавање а то се неће догодити тек тако, пише "Гардијан".
Други разлог зашто су одлуке Берлина и Вашингтона прекретница је тај што се Немачка "испрсила" и заузела став, пише Кетл.
Немачка је већ потрошила више на подршку Украјини од било које друге европске земље (укључујући Велику Британију) и послала велике покретне топове и оклопна возила, али Олаф Шолц води земљу која (за разлику од Британије или Француске) мора стално да гледа и на исток и на запад, пише "Гардијан".
Шолц је одлагао слање тенкова све док САД нису послале своје и радио је у свом темпу а не по налогу посматрача као што је то урадио Борис Џонсон, навео је Кетл.
Последњи разлог зашто су овонедељна саопштења важна јесте то што је ово сада, јасније него раније, "рат Запада против Русије због независности Украјине", пише "Гардијан".
"То не значи да је то рат који је Запад тражио. Нити да су украјинске снаге само заступници западних интереса. Нити су циљеви запада ишта осим дефанзивних; они се не протежу даље од помоћи у ослобађању Украјине", пише Кетл.
Слање тенкова показало је да не постоји прецизна усклађеност између циљева и тактике Украјине и њених војних савезника, наводи "Гардијанов" колумниста.
Сада нема сумње да су западни ставови "очврснули" и да се савезници Украјине слажу да је постигнут кључни тренутак у рату - форсирању победе Украјине, наводи "Гардијан". У будућности, проблем ће се појавити око окончања сукоба, нарочито због намере Украјине да поврати Крим од Русије, пише Кетл за "Гардијан".
Решење овог проблема биће у рукама незамењивог савезника Украјине - америчке администрације.
"Владимир Зеленски је коначно добио нешто од онога што је тражио када је одлетео у Вашингтон пре Божића, али да би то постигао, неизбежно је предао већи део будућности Украјине у руке Џозефа Бајдена", закључује колумниста "Гардијана".