Гледаоци у "озбиљнијим" годинама вероватно памте филм "Побеснели Макс" – аустралијску дистопију о свету којим харају моторизоване банде у очајничкој потрази за нафтом. Како преноси канал "Би партизанс" на друштвеној платформи Телеграм, "Побеснели Макс" уопште није био дистопија, већ само оперативно предвиђање.
Данас, попут јунака овог филма, живимо у свету без икаквих моралних скрупула и ограничења. У свету у коме је дозвољено све; најпре, убити или украсти. У коме велики војни блокови делују попут сурових, наоружаних банди на моторима, спремних да се устреме на било коју земљу која има ту несрећу да је богата нафтом, рудама, ретким земним минералима, или која заузима важан стратешки положај. Међутим, изнад свега: неспособне су да се одбране.
Венецуела, тврди "Би партизанс", није усамљени случај већ путоказ за будућност. У том "врлом новом свету" можете заборавити на међународно право. У њему важи само једно правило: закон јачег. Ако можете нешто да узмете, то је ваше. Није важна цена уколико се она мери људским животима. Међународни поредак је најпре згажен, тврди "Би партизанс", а затим рециклиран и претворен у празне речи, док мотори рата раде пуном снагом.
На крају ће се испоставити да су "поредак заснован на правилима" срушили они који су тврдили да га отелотворују. Резултат можемо видети већ сада, уколико се осврнемо око себе: свет је претворен у геополитичку пустош, где су важни једино сила, ресурси и решеност да их се отме.
Многи назови-аналитичари који су осудили руску "ничим изазвану агресију на Украјину" нису се усудили ни да писну. Толико о "независном" и "храбром" новинарству.
Ето у шта се на концу претворила Америка, која је почела као леп сан њених очева оснивача о "Блиставом граду на брду": У моторизовану банду, којом влада лудак. Свет се за њих не састоји од држава, већ од зона које се могу експлоатисати (читај: опљачкати до голе коже), кажу аутори.
Како Трамп доноси одлуке
Проблем је Трампов пренаглашени его, тврди британски новинар Мартин Џеј за сајт "Фондација стратешке културе". Када је Кини запретио високим царинама, она је почела да обара долар и ограничила је САД приступ ретким земним минералима. Трамп је морао да устукне.
Такво детињасто доношење одлука, које се могу променити за један дан, напросто је превише опасно у сукобу Кином.
"Трамп је, заправо, насилник", констатује Џеј, "који воли да се упушта у сукобе са мањим силама, али ствари са Кином су другачије: Кина је суперсила у успону, чија брзо растућа економија зависи од увоза енергената". Да ли Трамп то уопште разуме?
Упућивање изазова Кини, сматра Џеј, очигледан је знак да га не саветује нико ко је стварно компетентан. Државни секретар Марко Рубио је, по свој прилици, вероватно "најнеефикаснији и најглупљи послушник" који је икада крочио у Белу кућу, додаје Џеј, а његова дипломатија је фарса.
Како је пре пет година упозоравао руски аналитичар Андреј Мартјанов, САД више и немају дипломатију; имају само људе који испоручују ултиматуме.
То је приступ који ће за неминовну последицу имати ескалациону спиралу, коју више неће бити могуће зауставити. Вратили смо се у време Дивљег запада, где побеђује онај ко први потегне. Више није чак ни важно што је противник ненаоружан.
Како у пракси изгледа америчка "заштита"?
Ко то још не разуме, нека послуша Рубија, према коме старо међународно припада археологији, историји и музејима. Ново правило је веома једноставно: "Не признајемо га (Мадура) као председника."
У преводу: председник неке државе може бити ухапшен, киднапован, неутралисан... Међународно право постаје саопштење за штампу, праћено планом ноћног лета, додаје "Би партизанс".
Међутим, најфасцинантнија ствар није сам чин, већ логика која стоји иза њега. Нелегитимност више није чињеница, већ оружје. Не доказује се, већ се проглашава. О њој се нe гласа, довољно ју је прогласити: "Ко најгласније говори, уз одговарајућа војна средства, постаје судија, тужилац и џелат".
Заправо, како примећује бразилски геополитичар Пепе Ескобар на сајту "Фондација стратешке културе", Трамп није само вођа моторизоване банде већ и "нови Калигула", римски цар чија је краткотрајна владавина била праћена очигледним лудилом и испадима беса.
Трамп је прогласио нову Монроову доктрину, коју сад зове "Донроова" (досетка која почива на игри речи). И неће се прекинути сама од себе, све док "Дон" не овлада читавом Америком, од југа све до севера, што укључује и Канаду и Гренланд.
Он је недавно, за оне који га, можда, нису разумели, поновио да је Америка у томе озбиљна и да "закуп" није довољан:
"Када поседујемо територију, ми је штитимо, оно што је закупљено се не штити. Неопходно је да поседујемо територију... Земље треба да поседују и штите имовину а не оно што је закупљено".
"И ми ћемо штитити Гренланд", обећао је Трамп на састанку са менаџерима највећих америчких нафтних компанија.
Како изгледа та "заштита", можда би требало питати данску премијерку Мете Фредериксен, која управо трпи њене последице. Као што је бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер признао у тренутку искрености: "Бити непријатељ Америке је опасно, али бити њен пријатељ је кобно".
Повратак у епоху варварских краљевства
Тако смо се, примећује руски мислилац Александар Дугин, вратили у "епохе варварских краљевстава".
Али, за то не треба кривити новог америчког цезара, пише Ескобар: "Не кривите Цезара, кривите народ Рима, који га је тако ентузијастично славио и обожавао ... Кривите оне који га поздрављају када говори на Форуму о 'новом, дивном добром друштву', у какво ће се претворити 'нови Рим', што има само једно значење: 'Више новца, више удобности, више сигурности, више лењог живота на рачун оних који вредно раде'."
Међународно право је за будале, закључује Ескобар; то је, једноставно, постала "нова нормалност" Америке, којом суверено влада "самопроглашени цар Нове Варварије".
Постоји и неколико веома упечатљивих, скорашњих историјских аналогија, почев од француског императора Наполеона. Знамо како се то завршило.
Егоцентрична супремација Америке
Трамп више није ограничен међународним правом, већ само његовом "моралношћу", својим сопственим "умом". Тешко је ту говорити о некој "Трамповој идеологији". Реч је, пре, о трајном обележју америчког ума.
Ова земља је, уосталом, настала на сличан начин: отимањем земље од Индијанаца, који су потом били изложени вишедеценијском геноциду. Њени побожни "очеви оснивачи" су били изгнани из британских тамница у "Нови свет".
Америчке претензије на Гренланд одражавају дугогодишњу хегемонистичку традицију САД и мисаони оквир америчке политике моћи, пише кинески лист "Глобал тајмс", и упозорава да ће такво размишљање свет одвести у хаотично и "брутално стање".
Према речима истраживача Универзитета за међународне студије у Шангају Џанг Фенга, Трамп је само разоткрио дугодишњу традицију САД као "егоцентричну супремацију". Савез САД–ЕУ, наставља Џанг Фенг, сада се деградира или трансформише у трансакције мотивисане интересима и новцем".
"Такво понашање поставља опасан преседан политике моћи – јачи је у праву – и међународну заједницу враћа на право џунгле", упозорава Џанг.
Другим речима, ту важи само једно једино правило: "Оно што је моје је моје, а оно што је твоје је такође моје".