Историја леденог Гренланда дуга је, за неке ће то можда бити изненађење, више од 4.000 година, а од првог познатог колонизатора острва, са Исланда протераног убице званог Ерик Црвени, па све до Доналда Трампа, на острву и око њега се ловило и изловљавало, узгајало, трговало…
Укратко, Гренланђани су улагали много напора да преживе, а потом и да своју судбину преузму у сопствене руке, у чему им САД нису биле од велике помоћи, будући да су најмање два пута до сада, у односима са и према овом острву, флагрантно заобилазиле закон.
Први пут, то се догодило када су САД на Гренланду тајно ускладиштила нуклеарно наоружање, мимо знања локалних власти и становништва, а други пут када су, посредством председника Доналда Трампа, прокламовале намеру да ово острво анектирају.
Прва колонизација
Гренланд, иначе највеће острво на свету, отуда, представља један од најнеобичнијих историјских и геополитичких простора. Иако је географски ближи Северној Америци него Европи, током више од хиљаду година његова судбина била је везана за скандинавски свет.
Прве придошлице на острво су стигле око 2.500. године пре нове ере, а можда и нешто раније, а сваки миграциони талас представљао је различите културе.
Први су на острво стигле прединуитске културе, а нешто касније појавила се култура Инуита Туле (око 1100. године), из које је, током 12. и 13. века, настала култура Инугсук.
Насеобине Ерика Црвеног
Године 982. Норвежанин Ерик Црвени, који је, како поуздана енциклопедија "Британика" наводи, био протеран са Исланда због убиства, насељава се на Гренланду. У његово време настала су насеља у близини данашњег Какоторка и Нука. Ова насеља могла су, према поменутој енциклопедији, да имају популацију између 3.000 до 6.000 људи на око 280 фарми.
Хришћанство је на Гренланд стигло у 11. веку, захваљујући Ериковом сину Леифу Ериксону. Епископска катедра установљена је на Гренланду 1126. године.
Од 13. века, нордијски досељеници почели су да ступају у контакт са све већом инуитском Туле културом, али су век касније нордијска насеља почела да пропадају, да би током 15. века потпуно нестала.
У окриљу Уједињеног краљевства Данске и Норвешке
"Током 16. и 17. века, холандски и енглески ловци китова често су пловили морима око Гренланда, а понекад су ступали у контакт са локалним становништвом. Међутим, није било даљих покушаја колонизације све до 1721. године, када је Ханс Егеде, уз дозволу Уједињеног краљевства Данске и Норвешке, основао трговачку компанију и лутеранску мисију у близини данашњег Нука, чиме је озваничен прави почетак колонијалне ере Гренланда. Године 1776. данска влада преузела је потпуну трговинску монополу над Гренландом, а обале Гренланда затворене су за странце", наводи "Британика", уз напомену да је евангелички лутеранизам је званична религија и да је исповедају готово две трећине становништва.
Под заштитом САД за време нацистичке окупације Данске, аутономија од 1979. године
Гренланд се, према истом извору, нашао под заштитом САД током немачке окупације Данске у Другом светском рату, а враћен је Данској 1945. године.
"Након рата, Данска је одговорила на жалбе Гренланђана у вези са управљањем острвом. Монопол Краљевске трговачке компаније Гренланда укинут је 1951. године, а након што је Гренланд постао саставни део Краљевине Данске 1953, спроведене су реформе ради побољшања локалне економије, саобраћајних система и образовног система. Данска је 1. маја 1979. године острву доделила аутономију. На почетку 21. века у Гренланду је расло незадовољство и подршка већој контроли над спољним пословима острва. То је делимично било изазвано споразумом из 2004. године који је омогућио САД да модернизују свој систем противракетне одбране у ваздухопловној бази Туле (данас Питуфик Спејс Бејс)", наводи поменута енциклопедија.
Гренланд и америчко нуклеарно наоружање
"Инуити који су били присилно исељени из области око базе 1950-их година тужили су за право да се врате, износећи своје захтеве пред Европским судом за људска права. Неки Гренланђани су били опрезни према наставку америчког присуства јер су САД током Хладног рата, без знања Гренланда, складиштиле нуклеарне бомбе на острву, упркос данској забрани таквог наоружања. Осим тога, 1968. године амерички војни авион који је носио четири водоничне бомбе срушио се у близини Туле", подсећа "Британика".
Први гласови о независности
Тада су се појавили предлози да Гренланд прогласи независност од Данске, а партије које су се залагале за већу аутономију оствариле су изборне победе у првој деценији 21. века.
У новембру 2008. године, 76,22 одсто Гренланђана изјаснило се за већу аутономију у односу на ону стечену 1979. године, што је и остварено.
У рукама централне владе остала је спољна политика и питање одбране које данас Трамп тестира.
"Безмало девет десетина становника Гренланда првенствено су инуитског порекла. Они себе идентификују као Калалите (Западне Гренланђане), Ингуите (из области Туле) или Иите (Источне Гренланђане), у зависности од региона из којег потичу. У веома су великој мери измешани са раним европским досељеничким популацијама. Више од једне десетине становништва чине Данци, од којих је већина рођена у Данској", наводи "Британика".
Чега на Гренланду има и колико
Питање рудних богатства острва је, уз војно-геополитичку позицију, кључно питање. Економија Гренланда вековима се ослањала на рибарство и лов на фоке, а од почетка ово века ослања се на туризам, а локална влада, која и даље прима значајну финансијску помоћ од Данске, има водећу улогу у привреди. Готово половина радне снаге запослена је у јавном сектору.
На острву су, према подацима које је објавила "Британика", пронађена лежишта криолита, олова, цинка, сребра и угља која су експлоатисана 20. века, а први рудник злата на острву отворен је 2004. године. Истраживања су открила и налазишта гвожђа, уранијума, бакра, молибдена, дијаманата и других минерала.
Према проширеном споразуму о самоуправи, који је ступио на снагу 21. јуна 2009. године, Гренланд је задржао већи део прихода од нафте и минералних ресурса. Такође је преузео управљање готово свим унутрашњим пословима, а такозвани гренландски језик (западногренландски или гренландско-ескимски) заменио је дански као званични језик управе.
Простор од великог, превеликог значаја
Користећи финансијска средства из Данске, влада Гренланда пружа грађанима широк спектар социјалних услуга. Бесплатна здравствена заштита је такође доступна становницима острва. Ове социјалне услуге значајно су побољшале здравље и животни стандард мештана.
Гренланд је тако од земље викиншких насеобина и инуитских ловаца постао савремени аутономни регион под данском круном, а у поодмаклом 21. веку и простор од великог, неко би можда рекао превеликог значаја.
Није као Космет...
Многи у Србији данас америчку намеру да отргну Гренланд од Данске пореде са случајем Косова и Метохије, што је само делимично сличан случај.
Отимањем Гренланда од Данске, САД би прекршиле међународно право баш као што су га прекршиле у случају Космета, али предочена кратка историја Гренланда показује да Данска на Гренланду није имала, и нема, дубље историјско, културно или демографско упориште, као Србија на Косову и Метохији.
Одлуком да призна незаконито проглашену независност "Косова" од Србије у аранжману САД, Данска је унапред пуцала у властити територијални интегритет, дајући САД одличну стартну позицију у предстојећим разговорима или преговорима о Гренланду.