Трампова администрација је више пута поновила да САД морају да преузму контролу над Гренландом, оправдавајући своје претензије са "становишта националне безбедности" и упозоравајући да ће "нешто предузети" поводом територије "свиђало им се то или не".
Ово ставља ЕУ и НАТО у тежак положај. Гренланд, углавном самоуправни део Данске, није члан блока, али Данска јесте. Истовремено, арктичко острво је покривено гаранцијама одбрамбеног савеза кроз чланство Данске.
"Гардијан" је, стога, издвојио неколико опција за јасну стратегију ЕУ како да одбрани "суверенитет и територијални интегритет и право Гренланда и Данске да одлучују о питањима која их се тичу".
Дипломатија и арктичка безбедност
Амерички државни секретар Марко Рубио, требало би у среду да се састане са министрима спољних послова Данске и Гренланда, али су амбасадор Данске у САД Јеспер Милер Серенсен, и изасланик Гренланда Јакоб Исбосетсен већ почели да лобирају код америчких законодаваца.
Дипломатски ангажмани ће делимично имати за циљ да се позабаве безбедносним забринутостима САД, прво наглашавајући да постојећи америчко-дански уговор о одбрани из 1951. године, ажуриран 2004. године, већ дозвољава масовно ширење америчког војног присуства на острву, укључујући нове базе.
У поруци усмереној директно на републиканце ван Трамповог МАГА круга, они ће такође нагласити да би, како је рекла данска премијерка Мете Фредериксен, амерички напад на Гренланд значио "крај НАТО-а" зато што би се једна чланица окренула против друге.
Конкретније, амбасадори НАТО-а су се наводно прошле недеље у Бриселу сагласили да трансатлантски савез треба да покрене кораке ка повећању војних издатака на Арктику, распоређивањем више опреме и одржавањем већег броја вежби како би се ублажиле безбедносне забринутости САД.
Иако су Трампове тврдње да је Гренланд "свуда пун кинеских и руских бродова" очигледно преувеличане, дипломате верују да би нека врста усклађеног западног потеза за јачање спољне безбедности Гренланда могла бити најбезболнији излаз из кризе.
Званичници ЕУ су рекли да би се ово могло моделирати по узору на "Балтичку стражу", НАТО операцију покренуту прошле године ради обезбеђивања инфраструктуре у Балтичком мору, и "Источну стражу", која је проширила концепт како би се шире заштитио источни бок Европе од дронова и других претњи.
Економске санкције
У теорији, ЕУ - тржиште од 450 милиона људи - има значајан економски утицај на САД и могла би да запрети одмаздним мерама, од затварања америчких војних база у Европи до забране куповине америчких државних обвезница.
Санкције су инструмент ЕУ против принуде или "трговинска базука", која даје Европској комисији моћ да забрани улазак америчке робе и услуга на тржиште ЕУ, примени царине, одузме им права интелектуалне својине и блокира њихове инвестиције.
Али то би захтевало да националне владе блока пристану да користе ту "базуку", што - невољне да нанесу економску штету блоку и жељне да задрже САД због Украјине - изгледа мало вероватно да ће учинити, чак и када су се суочиле са Трамповим претњама трговинским царинама.
Европа се ослања на америчке технолошке компаније у свим могућим областима, приметио је Жан-Мари Гено, бивши високи званичник УН. "Било да је у питању заштита података, вештачка интелигенција или ажурирања софтвера, укључујући и за одбрану, Европа остаје на милости и немилости америчке добре воље".
Штавише, да би свака претња економским санкцијама била ефикасна, Трамп би морао да верује да је стварна – што, барем до сада, очигледно није.
Инвестирајте у Гренланд
Гренландска економија се у великој мери ослања на годишње субвенције из Данске, које су прошле године износиле око 530 милиона евра, што покрива отприлике половину буџета јавне потрошње ове огромне територије и представља око 20 посто њеног БДП-а.
Трампова обећања да ће "инвестирати милијарде" у острво, ЕУ би могла да надокнади.
Нацрт предлога Комисије из септембра сугерише да би ЕУ могла да удвостручи своје обавезе према Гренланду како би се изједначиле са годишњим данским грантом, док би острво такође могло да аплицира за до 44 милиона евра финансирања ЕУ за удаљене територије повезане са ЕУ.
Док Вашингтон можда има милијарде више да понуди него Брисел, Гренланђани би, када стекну независност, можда били неради да изгубе свој систем социјалног осигурања нордијског типа.
Пошаљите трупе
Све горе наведено захтева време. Штавише, није јасно да би Трампове амбиције у вези са Гренландом биле задовољене споразумима или побољшаном безбедношћу Арктика.
У раду за утицајни тинк-тенк Бројгел, Морено Бертолди и Марко Бути тврдили су да владе ЕУ треба "проактивно да заштите Гренланд од експанзионизма САД", додајући: "ЕУ има капацитет за брзо распоређивање и требало би га активирати."
У договору са Копенхагеном и Нуком, рекли су, европске трупе треба распоредити на острву "као сигнал посвећености Европе територијалном интегритету Гренланда". Иако то не би спречило анексију САД, учинило би је далеко компликованијом.
"Иако не би било потребе за оружаним сукобом, спектакл америчког заробљавања трупа својих најближих савезника уништио би кредибилитет САД, окаљао би њен међународни углед и снажно утицао на америчку јавност и Конгрес", тврдили су.
Портпарол немачке владе рекао је прошле недеље да Берлин ради на плану "који укључује европско одвраћање" у случају да САД покушају да заузму Гренланд, док је француски министар спољних послова, Жан-Ноел Баро, прошле године поменуо могућност распоређивања француског војног контингента.
Капацитет ЕУ за брзо распоређивање је оквир за брзо слање до 5.000 војника из неколико различитих земаља чланица, под командом ЕУ, за реаговање на кризе ван блока. То би могло да промени прорачуне САД, верују стручњаци и неки политичари.
"Нико не верује да је рат између САД и ЕУ пожељан или да се може добити", рекао је Сергеј Лагодински, посланик Европског парламента из редова немачких Зелених. "Али војни потез САД против ЕУ имао би разарајуће последице по одбрамбену сарадњу, тржишта и глобално поверење у САД".
То би, нада се "Гардијан", можда натерало Трампа да двапут размисли. Можда.