Изјаву немачког канцелара Олафа Шолца из августа 2022. да се центар Европе креће ка истоку, најбоље је потврдила одлука о слању тенкова немачке производње "леопард" Украјини која је донесена управо захваљујући притисцима држава Источне и Централне Европе.
"Шолц је у праву", рекао је историчар са Колеџа Светог Антонија у Оксфорду Тимоти Гартон и додао да се "гласови Централне и Источне Европе све више слушају и озбиљније схватају у европским законодавним телима, а на столу је велика агенда проширења на Исток".
Пољска има војску која се брзо шири – тамошња влада је прошле године најавила дуплирање обима оружаних снага, а наручила је и велику количину новог софистицираног наоружања, што је чини важнијим играчем и у Европској унији и у НАТО-у, истиче "Њујорк тајмс" у својој анализи новонасталих политичких прилика у Европи.
Пољска је била кључна у напорима да се убеди неодлучни Берлин да пошаље немачке тенкове у Украјину, као и да дозволи другим државама да ураде исто.
"Моћ се померила на Исток", сматра Јана Пуљерин, директорка Европског савета за спољне односе и констатује да су те државе брзо реаговале у пружању војне подршке Украјини, док је остатак континента био "затечен" почетком руске специјалне војне опрације, а пре свега Немачка и Француска.
"Источне земље нису поборнице заједничке војске ЕУ (што је била иницијатива француског председника Емануела Макриона) – оне желе Сједињене Државе и НАТО", рекла је Пуљеринова и додала да и Немачка настоји да унапреди трансатлантске односе, уз то зависи од Вашингтона.
У том смислу, ослабљена унутар Европе, Француска ће бити мање утицајна у активнијем и агресивнијем НАТО-у, који се све више ослања на америчко оружје и вођство него што је био случај пре почетка рата у Украјини, а очекује се да ће се Алијанса ускоро проширити будући да су Шведска и Финска поднеле захтев за чланство.
Ситуација малтене иста као током рата у Ираку 2003. године, када се Америци у "рату против тероризма" и наводној борби против "оружја за масовно уништење" (које при томе никад није пронађено) међу првима придружила управо Пољска, док су највећи противници рата биле Француска, Немачка, Русија, Египат и Кина, државе које су упозоравале да ће војни сукоб само повећати тероризам уместо да га смањи.
Иако су се тада појавиле велике пукотине у НАТО-у (у вези са сумњивим циљевима америчке инвазије на Ирак, чули су се многи гласови о томе да се иза свега крије жеља САД за контролом богатог извора нафте у Ираку), и неслагања на релацији САД и ЕУ, односно САД и Русија, било је очигледно да ни у једном тренутку неће доћи до поптуног раскола. А делује и да је сада иста ситуација, закључује лист.