Још једна ратна операција америчке "империје": Обојеном револуцијом против Ирана

Млади Иранци не памте доба када је Ираном владао шах Мухамед Реза Пахлави. Шахов режим је, пише славни француски адвокат Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", био најкрволочнији могући режим, који је свом становништву наметнуо најгрубљу репресију.

У то време, које је обележио Хладни рат, деколонизација и империјалистичка бруталност, додаје Де Кастелно, постојале су свирепе диктатуре у  готово сваком кутку света. Латинска Америка била је подвргнута крвавим сатрапијама, Јужном Африком је владао апартхејд, а у Европи то је било време фашистичких режима у Шпанији, Грчкој, Португалу...

Злочини су тада били готово рутинска појава. Баш као и данас.

Протести у Ирану: На америчком менију ваздушни, али и сајбер напад

Па ипак, режим Пахлавија, тврди француски адвокат, по много чему се издвајао. Пахлави је своју владавину заснивао на Саваку, својој политичкој полицији, чији начин рада се може описати једино као најгоре варварство.

Уследила је револуција која је свргнула шаха и успоставила нови режим, заснован на мржњи према Западу и, посебно, према САД, које су биле одговорне за несреће земље. Млађе генерације се, нажалост, тога не сећају.

Сада је међутим кристално јасно, додаје Де Кастелно, да сведочимо новој западној операцији дестабилизације, усмереној на "промену режима" у Техерану, чији је крајњи циљ да се ова земља и њени ресурси ставе на милост и немилост Израела и САД.

Односно, то је јасно свима изузев плаћеника и "корисних будала" Запада.

Иранци су за Американце били мање вредни од пса

Петог децембра 1978. у Ирану избио је талас протеста кога су подстакле исламске верске вође против шаховог режима. Због масовних штрајкова радника, који су се убрзо проширили целом земљом, производња нафте сведена је на половину. Ови догађаји сматрају се стварним почетком Исламске револуције.

Знаци олује били су видљиви много пре тога. Можда није претерано упоредити Исламску револуцију у Ирану са Француском из 1789, или Руском револуцијом из 1917. године. Исламска револуција је из корена променила геополитичке односе у једном од најнестабилнијих региона на планети и снажно утицала, пре свега, на муслимански свет.

Бивши саветник Беле куће Герија Сика је касније признао: "Још од пада Сајгона ништа није толико утицало на Америку као револуција у Ирану."

Техеран приказао западним дипломатама снимке насилних демонстраната: Далеко од мирних протеста

Током шахове владавине, земљом која је тонула у корупцију и сиромаштво, практично је владала "Англо-иранска нафтна компанија" (AIOC). "Деценијама су Британци буквално отимали иранску нафту", констатује ирански публициста Бахман Нируманд.

Новац који је Иран добијао од нафте преливао се у џепове шаха и малог броја људи у његовом окружењу.

Шах је силом, уз помоћ Савака, покушао да угуши ове протесте. Џамије су прерастале у праве центре отпора режиму. Незванични лидер опозиције постао је ајатолах Хомеини, који је живео врло скромно и по свему представљао "праву супротност шаху".

Хомеини је тадашње стање у Ирану описао на следећи начин: "Иранци су мање вредни од пса за Американце, јер чак и онај ко убије пса у Америци може бити осуђен, док Американац у Ирану може убити Иранца без последица."

За разлику од такозваних обојених револуција, Исламска револуција није инспирисана ни финансирана споља. Циљ нове исламске државе било је "стварање потпуно исламског система владавине, заснованог на учењима посланика Мухамеда и његових наследника".

Излазак Ирана из орбите Запада

Француски мислилац Мишел Фуко поздравио је 1979. "исламску револуцију голоруких" као "прву трансмодерну револуцију нашег доба" и као "прву велику побуну против (западних) глобалних система": "Иранска нација је одбацила модернизам као политички пројекат и као принцип друштвене трансформације, не само због начина на који Пахлави династија интерпретирала модернизам, него због самог принципа који захтева модернизацију једне исламске земље у европском стилу."

Овакав поглед на Исламску револуцију данас је актуелнији него раније и одлично се уклапа у нови поредак мултиполарности.

Директор Научно-истраживачког центра "Ибн Сина" у Сарајеву Рухолах Кангавари овако је оценио домете и значај револуције Исламске револуције: "Систем који је срушен био је сасвим подређен западном свету и тежио је потпуној вестернизацији друштва, желећи да потисне домаћу (исламско-иранску) културу и начин живљења. Захваљујући Исламској револуцији, Иран је изашао из орбите Запада, посебно Америке и, ослањајући се на тежње за слободом, окренуо се ка препороду потиснуте домицилне културе."

Иран је кренуо путем ресуверенизације. Отада трају насилни покушаји Запада/САД да све врате на старо и при том не питају за цену.

"Обојена револуција" је сада у пуном јеку

Протеклих година, било је неколико таквих покушаја. Они на Западу који су се 2022, током устанка који се одвијао под паролом "Жена, живот, слобода", изненада забринули за права жена у Ирану – према којима су до тада били апсолутно равнодушни – само су показали да се не мобилишу за своје "иранске сестре", већ у знак подршке акцијама Израела и САД, примећује Де Кастелно.

Ирански шеф дипломатије: Спремни смо и на рат и на дијалог са САД

Данашња тешка економска ситуација, наметнута овој великој земљи путем санкција, очигледно ствара широко народно незадовољство. Ипак, убрзо су се демонстрације претвориле у нешто сасвим друго: на лицима су се појавили добро наоружани изгредници, којима је "неко" управљао.

И сада је савршено јасно, уочава Де Кастелно, да поново сведочимо западној операцији дестабилизације, која је планирана у сврху "промене режима".

Треба се присетити израелско-америчке агресије из прошлог јуна, када је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху наредио бомбардовање Ирана и активирао израелске терористичке мреже на иранској територији, чему су се сместа прикључиле и САД, без обзира на то што су у том тренутку трајали преговори са Техераном.

Или састанка Нетанјахуа са Трампом од 30. децембра, како би финализовали детаље новог рата. Унутрашњи немири у Ирану почели се неколико дана пре. Сви докази о западним манипулацијама су на столу, закључује Де Кастелно, а покушај "обојене револуције" је сада у пуном јеку, све остало су само празне приче.

Трамп је фараон који ће се срушити

Уколико ова "револуција" не доведе до свргавања режима, тврди француски адвокат, можда је на реду и нова војна интервенција САД и Израела. Тиме је запретио и Трамп: "Ако иранско руководство пуца на своје противнике, ми ћемо пуцати на њих."

Треба ли још доказа да се у Ирану, по ко зна који пут, одвија покушај "промене режима"? Исход ове конфронтације, која је усмерена против иранског народа, одлучиће не само о будућности Исламске Републике, већ и читавог Блиског истока.

Јењавају ли демонстрације у Ирану: Код куће масовни провладини протести, у дијаспори антивладини

Ирански врховни вођа Али Хамнеи упутио је оштру поруку Трампу, уз карикатуру на којој је шеф Беле куће приказан као камена фигура налик фараонском саркофагу која је распада.

"Онај човек који тамо седи, обузет надменошћу и гордошћу, и пресуђује целом свету, треба да зна да су се тирани и моћници, попут фараона, Нимрода, Резе Хана и Мохамеда Резе, управо онда када су били на врхунцу своје охолости – срушили. И овај ће се срушити", поручио је ајатолах.

Велики улози са обе стране су на столу.