У Европској унији дошло је до оштрог неслагања око кључног детаља "зајма" за војну помоћ Украјини, јер Француска инсистира да се тим новцем купује од европских произвођача док Немачка и Холандија траже да се омогући куповина и од Америке, јавља "Политико".
ЕУ је прошлог месеца одобрила Кијеву позајмицу од 90 милијарди евра за куповину наоружања, али о модалитетима плана се још увек расправља. Европска комисија требало би да предложи коначни предлог у среду.
Француски председник Емануел Макрон жели да привилегује предузећа из ЕУ како би ојачао домаћу наменску индустрију, чак и ако би то значило одлагање испорука оружја Кијеву. Париз образлаже свој став чињеницом да амерички председник Доналд Трамп прети да силом заузме Гренланд и тиме руши трансатлантски савез.
Немачка и Холандија предводе опозицију француском ставу да би ЕУ требало да искористи зајам као полугу утицаја у Кијеву и залажу се да Украјина слободно располаже тим средствима, наводи "Политико" на основу докумената које је добио на увид.
"Немачка не подржава ограничавање куповине одређених артикала од трећих земаља и забринута је да би се тиме претерано ограничила могућност Украјине да се брани", стоји у писму из Берлина упућеном у Брисел.
Холандија, за то време, предлаже да се најмање 15 милијарди одвоји за куповину оружја које тренутно није доступно у ЕУ.
"Украјини је хитно потребна опрема коју производе треће земље, углавном системи ПВО и муниција америчке производње, муниција за Ф-16, резервни делови и далекометно оружје", каже се у писму холандске владе.
Притом војна индустрија ЕУ "тренутно или није у могућности да произведе потребне системе, или да то уради правовремено", додаје се из Хага.
Неименоване ЕУ дипломате изјавиле су за "Политико" да предлог зајма захтева само просту већину, тако да Париз не може да уложи вето. На страни Француске су једино Грчка и Кипар, који је тренутно принуђен да буде неутралан јер председава Саветом ЕУ.
Док се Берлин залаже за "флексибилност" Кијева, није против принципа профитирања од преференци. Наиме, у писму из Берлина се тражи да "логика награђивања јаке билатералне подршке (коју је Комисија првобитно предложила за треће земље) буде примењена и на земље чланице".
Другим речима, на Немачку, који је један од највећих донатора Украјине.