Последњи пут када је Иран био потресен националним протестима, а режим угрожен – 2022. године, арапски свет је није остао нем.
Панарапски новински канали, које су често финансирале заливске монархије, подстицали су протесте саосећајним, 24-часовним извештавањем.
У једном тренутку, Хосеин Салами, командант иранског Корпуса исламске револуционарне гарде, оптужио је медије које подржава Саудијска Арабија да подстичу даље немире и захтевао да се краљевина "обузда".
Како цени "Економист", протести у Ирану можда би могли да представљају још већу претњу режиму него они 2022. године. Ипак, реакција у арапском свету је изненађујуће пригушена.
У ТВ вестима и дневницима нема ни речи о Ирану. Многи званичници звуче нервозно када коментаришу, ако уопште ишта кажу. Две ствари објашњавају промену тона: смањени статус Ирана и растући страх Залива од хаоса који може да избије.
Израелски ратови који су уследили након 7. октобра 2023. године уништили су мрежу иранских савезника и вазала што је учинило судбину Исламске Републике мање хитном.
У недавном интервјуу за "Економист", израелски премијер Бенјамин Нетањаху описао је Иран као "сведен на ниво силе другог реда", процену коју, како наводи "Економист", деле многи арапски званичници.
Највеће приче у арапском свету у последње две недеље биле су сукоби између Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата и сукоби између централне владе и курдске милиције на северу Сирије. Ниједно од тога није укључивало Иран.
Ипак, ако Иран више није регионални колос, није ни потпуно импотентан. То је још један разлог за уздржану реакцију у арапским државама Залива.
Други пут за седам месеци, тамошњи званичници нервозно прате да ли ће Америка напасти Иран.
Ипак, иако је Израел оштетио ирански арсенал балистичких ракета дугог домета током јунског рата, режим и даље има хиљаде пројектила кратког домета способних да погоде циљеве широм Залива.
Ирански званичници упозорили су своје колеге из Залива да ће проширити своје циљеве ако буду поново нападнути – можда да укључе и Бахреин, дом америчке Пете флоте.
Такве претње могу да буду само хвалисање. Ирански напад који би изазвао праву штету у Заливу вероватно би изазвао огроман амерички одговор. С друге стране, ако би Исламска Република осетила егзистенцијалну опасност због мешавине домаћих протеста и страних напада, могла би да ризикује. У сваком случају, владари Залива немају жељу да открију да ли је у питању блеф, наводи "Економист".
Они се такође брину о томе шта следи. Већи део овог века провели су бавећи се последицама колапса државе у Ираку, након америчке инвазије, а затим и у Сирији, током дугог грађанског рата.
Немири у тим земљама послали су све, од џихадиста до амфетамина, у Јордан и Залив. Саудијци такође имају грађански рат у суседном Јемену о коме треба да брину, и још један преко Црвеног мора у Судану.
Последње што желе је колапс државе у Ирану, земљи од 92 милиона људи, удаљеној само 200 километара преко воде.
Избеглице су једна од брига. Оружје је друга: фрагментирани Иран би могао да изгуби контролу над својим арсеналом ракета и дронова, а да не говоримо о хиљадама килограма уранијума који су и даље нестали након рата.
Нема љубави између арапских режима и Исламске Републике. Први би поздравили нову иранску владу која би била спремна да ограничи свој нуклеарни програм и подршку арапским милицијама.
Међутим, након две године регионалног рата, многе блискоисточне владе сада се плаше да ће немири у Ирану довести до већег хаоса, а не мањег.