Венс нас мрзи: Зрела реакција Европе на пропале преговоре о Гренланду у Белој кући

Суочени са низом америчких претњи да ће отети Гренланд, дански министар спољних послова и његова колегиница са Гренланда одлетели су у Вашингтон на, како су се надали, "саосећајне" разговоре са државним секретаром Марком Рубиом.

Њихов план да ће успети да умире Доналда Трампа уништио им је потпредседник Џеј Ди Венс, кога "Политико" представља као "заклетог непријатеља" ЕУ.

Амерички потпредседник стекао је ту репутацију после Минхенске безбедносне конференције када је принео огледало ЕУ и указао на, за европске владе, непријатне чињенице. А ту је и окршај са "незахвалним" Владимиром Зеленским прошлог фебруара.

Стога не чуди што нико од 10 министара и званичника са којима је "Политико" разговарао, не сматра Венса савезником – ни у преговорима о Гренланду нити у трансатлантским односима уопште.

"Венс нас мрзи", сумирао је став ЕУ један европски дипломата.

Ваљда је лакше и зрелије пребацити сву одговорност на потпредседника земље на другој страни океана, неко преузети одговорност за разговоре у Белој кући који су прошли очекивано – САД желе Гренланд и добиће га милом или силом.

Венс, који је виђен за Трамповог наследника на месту шефа Беле куће, није коментарисао јучерашњи састанак, осим што је његов портпарол подсетио да потпредседник САД "воли Европу" и Европљане, али сматра да су европски лидери "заспали за воланом" и испустили конце из својих руку.

Оно што успаваним европским лидерима заправо смета је то што, за разлику од Трампа коме је могуће скренути пажњу "новом играчком", Венс не губи из вида циљ и задатак – Америка на првом месту.

Министарка у сузама

Колико је "страшан" Венс, показује и извештај да се гренландска министарка спољних послова Вивијен Моцфелт расплакала уживо у разговору са каналом КНР после састанка у Белој кући.

Видно потресена, са гласом који је подхртавао, министарка - која иначе важи за суздржану особу - је са сузама у очима говорила о огромном психолошком притиску којем је била изложена и како је покушала да америчким званичницима објасни страх и неизвесност Гренланђана због сталних претњи из Вашингтона.