Глобално истраживање: Трамп чини Кину великом, Европа на маргини, САД нит' воле, нити их се боје

Годину дана након повратка Доналда Трампа у Белу кућу, глобално истраживање сугерише да велики део света верује да његов приступ "Учинимо Америку поново великом" (МАГА) заправо помаже да Кина поново постане велика.

Истраживање спроведено у 21 земљи за тинк-тенк Европски савет за спољне односе, такође је показало да Америка под Трампом мање плаши своје "традиционалне" противнике, док се њени савезници – посебно у Европи – осећају све дистанцираније.

Већина Европљана више не види САД као поузданог савезника и све више подржава поновно наоружавање, открило је истраживање, док Руси сада ЕУ виде као већег непријатеља него САД. Истовремено, Украјинци више траже подршку од Брисела него од Вашингтона.

Анкета, спроведена међу скоро 26.000 испитаника у 13 европских земаља, САД, Кини, Индији, Русији, Турској, Бразилу, Јужној Африци и Јужној Кореји, показала је да већина на скоро свакој анкетираној територији очекује да ће глобални утицај Кине порасти током наредне деценије.

Ови резултати су се кретали од 83 посто у Јужној Африци, преко 54 посто ​​у САД, 53 одсто у 10 држава ЕУ до 50 процената у Великој Британији. Већина грађана ЕУ очекује да ће Кина ускоро предводити свет у електричним возилима и обновљивим изворима енергије.

Штавише, мало ко делује забринуто због тога. Анкета је показала да само у Украјини и Јужној Кореји већина види Кину као ривала или непријатеља, док више људи у Јужној Африци, Индији и Бразилу види Кину као савезника него пре две године.

Став ЕУ је остао непромењен: 45 посто види Кину као неопходног партнера. Многе земље очекују да ће њихов однос са Кином ојачати.

Истовремено, док многи верују да ће САД остати утицајне, ван Бразила, Индије, Јужне Африке и Турске није било већине – укључујући и саме САД – за став да ће амерички утицај вероватно даље расти.

Усред све повољнијих ставова о Кини, статус САД као савезника је опао у скоро свим испитаним земљама, а Индија је једина где већина и даље сматра да су САД савезник који дели њихове вредности и интересе.

Испитаници у Русији, њих 51 одсто, сада виде Европу као противника - више него прошле године (41%). Истовремено, мање је вероватно (37%) да сматрају САД за противника него пре 12 месеци (48%).

С друге стране, Украјинци више виде Европу као савезника (39%) него САД (18%, у односу на 27% прошле године). Ставови о Европи се мењају и у Кини, где 61 посто испитаника види САД као претњу, али само 19 одсто мисли исто о ЕУ.

Истраживање је показало да, за разлику од многих земаља, већина (59 процената) у Кини сматра ЕУ великом силом, док 46 посто такође види блок углавном као партнера – став који, упркос Трамповој анти-ЕУ реторици, дели 40 одсто Американаца.

Оптимизам у вези са ЕУ, међутим, не деле многи Европљани. Већина (46%) не верује да је ЕУ сила способна да се равноправно носи са САД или Кином, осећај који је порастао у последњој години (у односу на 42 посто у 2024. години).

Многи Европљани такође сумњају да ће будућност донети било шта добро њиховим земљама (49%) или свету (51%). Њих 55 одсто брине да ће доћи до великог европског рата, а 40 посто да ће их Русија напасти. Више од половине (52%) подржава повећање издатака за одбрану.

Аутори су за "Гардијан" рекли да анкета открива "свет у коме су акције САД подстакле Кину", додајући да Трампова акција у Венецуели и територијалне претензије на Гренланд сугеришу да је "одлучио да је боље да ме се плаше него да ме воле."

"Европа би могла да заврши на маргинама", упозорили су аутори.

Европљани виде да је стари поредак завршен, додају. Европски лидери сада морају да буду "реални и смели у исто време", проналазећи "нове начине не само да се снађу у мултиполарном свету, већ да постану пол у том свету – или да нестану".