Док се Европа суочава са енергетском несигурношћу, миграционом кризом и све дубљим економским расцепима, институције Европске уније пронашле су ново бојно поље – језик. И то не било који, већ саме темеље свакодневног говора.
Нови, из фондова ЕУ финансиран водич за "родно правичан и инклузиван језик", проглашава речи попут "мајчински", "матерњи језик", "девојачко презиме" и "ремек-дело" проблематичним, јер, како тврде, имплицирају да је "један пол или друштвени род норма". У преводу: историја, култура и језичко наслеђе постају сумњиви ако нису у складу са савременим идеолошким стандардима.
Тако, пише "Политико", бриселски лингвисти ситну књигу пишу: на 38 страна образлажу зашто не треба рећи "мајчински" већ "негујући", "матерњи језик" заменити са "матичним", "девојачко презиме" "презименом по рођењу", а "ремек-дело" са бирократски стерилним "делом генија". Чак ни Французи више нису прихватљиви, па се препоручује "француски народ".
"Коришћење родно правичног и инклузивног језика помаже у смањењу родних стереотипа, подстиче друштвене промене и доприноси постизању родне равноправности", поручују "Смернице за употребу језика као покретача једнакости и инклузивности", сугеришући тако да проблеми Европе леже у именицама, а не у реалној политици.
Када бирократија уређује говор
Документ, који је израдила организација UN Women, полази од претпоставке да језик сам по себи производи неједнакост и да се друштвени односи могу поправити списковима пожељних речи. Али историја показује управо супротно: језик је одраз друштва, а не његов узрок. Покушај да се он административно прочисти више личи на социјални инжењеринг него на борбу за равноправност.
У водичу се саветује да се избегавају чак и појмови "мушко" и "женско", јер су, како кажу, превише биолошки, своде жене и мушкарце на њихове репродуктивне способности. Зато се инсистира на друштвеним конструкцијама – "мушкарац" и "жена". Тако се стварне, материјалне разлике замагљују у корист апстрактних формулација које лепо звуче у брошурама, али мало значе у стварном животу.
Идеологија уместо приоритета
Етимолози с правом упозоравају да овакви документи бришу историјско значење речи: ремек-дело није настало као увреда, већ као ознака највишег занатског и уметничког достигнућа. Али у Бриселу, изгледа, традиција има вредност само ако се може прекројити.
Иронија је очигледна: у тренутку када се од грађана тражи да поднесу више трошкове живота и да се помире са падом животног стандарда, институције ЕУ воде симболичке ратове против речи. За многе у Европи, али и ван ње, то је само још један доказ отуђености бриселске бирократије од стварних проблема људи.
Стручњаци упозоравају да језик није бојно поље, нити се равноправност може увести уредбом. Забрана речи неће донети више једнакости, али ће сигурно произвести отпор, подсмех и осећај да неко са врха покушава да преваспита друштво без демократске расправе.
Уместо што коригује говор, Европска унија би можда требало да се позабави корекцијом сопствених политика, јер су оне узрочник неједнакост, несигурност и незадовољство.