Неуспех обојене револуције у Техерану: Иранци против "Великог Сотоне"

Председник САД Доналд Трамп је одустао од идеје да нападне Иран и изјавио да је "добио уверавања да је убијање демонстраната заустављено и да се не планирају никаква погубљења".

Захарова питала ЕУ: Да ли уопште знате где је Гренланд, а где Иран?

Обраћајући се новинарима у Белој кући, амерички председник је додао:

"Речено нам је да се убијање у Ирану зауставља – заустављено је – и да престаје. И да нема планова за погубљења, то ми је речено на основу поузданих извора."

Занимљиво, зар не?

Упркос извештајима да је убијено 3.428 Иранаца, Трамп није дао никакву изјаву о новој америчкој војној интервенцији, јер председник "није уверен да би нека појединачна акција довела до одлучне промене", известио је "Гардијан".

Трамп је довољно стар да се присети талачке кризе у Ирану, која је трајала од 4. новембра 1979. до 20. јануара 1981. године. Група иранских студената тада је заузела амбасаду САД у Техерану и узела за таоце 52 америчка службеника. Влада САД је 24. априла 1980. покушала да изврши операцију спасавања, под називом "Орлова канџа". Акцију је покренуо тадашњи председник САД Џими Картер, али она је неславно пропала.

Према накнадним саопштењима, операција је била прекинута због техничких проблема, судара хеликоптера и жртава, што је постала велика срамота за Картерову администрацију. Незванично, сви хеликоптери су оборени у пустињском подручју Ирана.

Било је то у време непосредно после Исламске револуције, када је шах Реза Пахлави побегао у САД. Председник Картер је скупо платио свој дебакл – поразом на следећим изборима. 

Америчка помоћ која не стиже 

Иран није никаква банана република, већ је, са својих 90 милиона становника, географска тврђава, окружена високим планинама и пустињама.

У овој земљу су крајем прошле године избили економски мотивисани протести. Власт је у почетку на њих реаговала прилично уздржано, чак и са разумевањем. И ирански председник Масуд Пезешкијан и врховни верски вођа ајатолах Али Хамнеи признали су право народа на протесте и прихватили већину њихових захтева. Све док мирни протести нису постали насилни и док нису прерасли у школски пример "обојене револуције".

Небензја: Време је да САД престану да изигравају међународног судију

У земљи су се активирале тајне ћелије ЦИА и Мосада. Протести су се претворили у нешто друго, такозвани "мирни демонстранти" су почели да користе експлозив и аутоматско наоружање, што је довело до жртава с обе стране, и међу побуњеницима и међу снагама реда.

До 3. или 4. јануара, пише Фархад Ибрагимов, предавач на Економском факултету Универзитета РУДН за РТ интернешел, незадовољници су већином престали да протестују и вратили се свом послу.

"Али, тада су се укључили радикални елементи, за које је социјална агенда била само изговор. Ескалација протеста резултирала је масовним нередима, нападима на инфраструктуру и насиљем".

Трамп је запретио војном интервенцијом и обећао америчку "помоћ". Која до сада није стигла. 

Реза Пахлави – лидер иранске дијаспоре 

Како је власт сузбила овај покушај "обојене револуције"? С једне стране, онако како то чине све државе у свету: репресијом над изгредницима, с друге позивом Иранцима да изађу на улице.

"У почетку су снаге безбедности деловале уздржано. Током првих дана протеста, службеници за спровођење закона уздржавали су се од употребе силе, патролирали су улицама ненаоружани и ослањали се на минималне мере за одржавање реда. У оштром контрасту, радикализоване групе су користиле експлозивне направе, хладно оружје и ватрено оружје, што је резултирало новим жртвама и ескалацијом насиља", сведочи Ибрагимов. 

Бриселски лист открио план "иранског принца" Резе Пахлавија за повратак на власт

У очима значајног дела иранског друштва, демонстрације су изгубиле ауру "мирних протеста". На делу је обојена револуција.

"Тренутну фазу протеста карактерише не само смањен интензитет", тврди овај аутор, "већ и губитак легитимитета у очима широке јавности, а то значајно ограничава потенцијал за даљу ескалацију".

Важно је, међутим, још нешто: иранска дијаспора је као свог претендента на власт истакла Резу Пахлавија, сина покојног, озлоглашеног шаха, упркос његовом маргиналном статусу у самом Ирану, којег, додаје Ибрагимов, "велика већина Иранаца не види као политичког лидера, посебно због његове јавне подршке израелским нападима на Иран 2025. године". 

Велики амерички Сотона 

Ово се може назвати "иранским парадоксом", примећује Ибрагимов: чим спољашње учешће постане очигледно, кроз пропаганду и политичке изјаве западних званичника и учешће дијаспоре, протести у очима Иранаца губе легитимитет.

Иранци су, уосталом, имали прилике да гледају шта се дешавало након обојених револуција, на пример у Либији, Јемену, Сирији...

Наш избор

Још једна ратна операција америчке "империје": Обојеном револуцијом против Ирана

"Посебно је сиријски сукоб", истиче овај аутор, "послужио као очигледан пример шта се дешава када се унутрашња неслагања сретну са спољном интервенцијом: Сирија је, уместо да оствари политичке реформе, завршила у стању дуготрајног рата, што је довело до колапса државе и дубоке друштвене поделе".

Око 200.000 је 12. јануара преплавило улице Техерана и Трг Енкелаб (Трг Револуције). На десетине хиљада људи у другим градовима учествовало је у масовним демонстрацијама у знак подршке актуелном режиму и врховном вођи Хамнеију. Ова окупљања су била отворена и јавна. За разлику од њих, радикали су деловали ноћу, под маскама, из сенке, у акцијама вандализма и насиља.

То је, у свести Иранаца, знак "Великог Сотоне" – САД, како је некад говорио вођа Исламске револуције ајатолах Хомеини:

"Америка је Велики Сотона... Запад порађа животињу, али не безазлену животињу, већ животињу-звер, убицу човека и људождера…".

А са таквог Запада, рекао је Хомеини, "не може доћи ништа осим злочина и издаје". 

Нова осовина зла – САД и Израел 

За сада, сматра француски адвокат Режис де Кастелно на сајту "Ву ду дроа", врхунац кризе је, изгледа, прошао, нека врста затишја се спушта над земљом, и чини се да су, за сада, да су САД одустале од војне интервенције против Ирана.

Војни стручњак открива која земља је следећа на Трамповој листи жеља: Нека се спреми...

"Ова криза је", наставља Де Кастелно, "у шта нема никакве сумње, подстакла и организовала нова осовина зла: нераскидиви савез између геноцидне државе парије – Израела и америчке владе". Са јасним циљем: "Свргавањем иранског режима, укључујући директну војну агресију, попут оне која је већ предузета прошлог јуна".

Нагласак је овде на оном "за сада". Нема сумње да ће САД и Израел и даље покушавати да проузрокују хаос у Ирану. То је још знак моралне катастрофе западног система, нарочито видљивог током протекле четири године.

У тој катастрофи, примећује француски адвокат, посебно се истакла "бизарна фигура" на месту француског министра спољних послова, која се одазива на име Жан-Ноел Баро. Ова фигура, додаје адвокат, већ позната по изношењу скандалозних лажи о рату у Украјини, позвала је иранског амбасадора да га "укори и обавести да 'земља људских права' (Француска) није била срећна због догађаја у Ирану".

Та изјава, поновљена и пред Народном скупштином, каже Де Кастелно, дата је у правом "француским стилу самозадовољства, које тешко да ико на планети више може да поднесе".