Вредност Гренланда порасла је више од 421 пута од тренутка када су Сједињене Државе 1946. године желеле да га купе, израчунала је агенција РИА Новости на основу јавно доступних података.
Након Другог светског рата, председник САД Хари Труман намеравао је да откупи острво од Данске за 100 милиона долара у злату. Та информација постала је позната тек 1991. године. Према подацима телевизије Ен-Би-Си, данас би таква куповина Вашингтон коштала најмање 700 милијарди долара.
До 1953. године острво је било колонија Данске. И даље је део данског краљевства, али је 2009. добило аутономију, са правом на самоуправу и самостално одређивање унутрашње политике.
Од почетка другог председничког мандата, Доналд Трамп је више пута изјављивао да Гренланд треба да постане део Сједињених Држава, а након војне операције у Венецуели почео је отворено да инсистира на томе. Он тврди да се око острва наводно налазе руске и кинеске подморнице, док се његова одбрана своди на свега две запреге са псима.
То је изазвало оштре критике у самом Гренланду, где се већина становника, као и представници власти, изјаснила против прикључења САД. Иницијатива није добила подршку ни у Европи.
Ове недеље су се министри спољних послова Данске и Гренланда састали са државним секретаром Марком Рубијом и потпредседником Џеј Ди Венсом у Белој кући, али нису успели да промене амерички став о острву. Уочи преговора, Трамп је чак затражио од Копенхагена да се "склони" са Гренланда.
Европске земље чланице НАТО-а изјавиле су да су спремне да тамо упуте нешто више од 30 војника, али, према речима портпаролке Беле куће Керолајн Левит, ни то неће утицати на планове председника САД.