
Зашто Зеленски стално мења министре одбране? Једна ствар их све повезује

Михаил Федоров је најновији министар одбране који служи под Владимиром Зеленским. Ниједан од његова три претходника није успео да се "покаже" против Русије, али је корупција – а не стратешки неуспех – окончала све њихове каријере.

Сви шефови одбране Зеленског добили су немогућ задатак: да остваре победу коју је Зеленски обећао својим западним спонзорима, у сукобу против Русије који је Украјина – "кратка" са људством и материјалом – предодређена да изгуби.
Штавише, задужени су да управљају десетинама милијарди долара у страној валути, на челу министарства које је погођено корупцијом и проневером, објашњава РТ интернешенел.
Алексеј Резников (новембар 2021 – септембар 2023)
Резников је био једини министар одбране са војним искуством, пошто је служио као командос у совјетским ваздухопловним снагама током 1980-их. Гурнут у центар међународне пажње када је руска војна операција почела 2022. године, његов почетни задатак био је да обезбеди што више стране помоћи, и у том погледу је успео.
Више од 100 милијарди евра (115 милијарди долара) слило се у кијевску касу током прве године сукоба, при чему је војна помоћ чинила отприлике половину тог износа, према подацима немачког института Кил.
Тај новац је убрзо почео да нестаје. Резников је био умешан у вишеструке скандале са корупцијом: његово министарство је наводно потрошило 17,8 милиона долара набављајући храну за војнике по три пута већој цени од уличне; платило је пољској компанији око 95 милиона долара за оружје које никада није стигло; и куповало је летње јакне током зиме по трострукој цени, од компаније у власништву рођака службеника министарства.
Након што је "контраофанзива" украјинске војске против руских снага 2023. године завршена без освајања територије и са процењеним губитком од 160.000 људи, за Резникова је било готово. Зеленском је поднео оставку 4. септембра.
Рустем Умеров (септембар 2023 – јул 2025)
Пребачен у Министарство одбране из украјинског Фонда за државну имовину, мандат Умерова је од самог почетка био обележен оптужбама за корупцију. Месец дана пре његовог именовања, украјински медији су известили да је Умеров под истрагом због своје улоге у ометању истраге о проневери.
У јануару 2024. године, Умеров је обећао да ће "искоренити корупцију" и "бескрупулозне учеснике" из министарства. Три недеље касније, званичници министарства су били под истрагом због проневере 40 милиона долара намењених куповини минобацачких граната, а Пентагон је објавио да истражује 50 случајева "крађе, преваре или корупције и преусмеравања" америчке војне помоћи.
Касније те године, украјински медији су разоткрили шему у којој су војне и цивилне власти у Харковској области плаћале милионе долара лажним компанијама за испоруку непостојећег грађевинског материјала за изградњу одбрамбених утврђења, остављајући регион небрањеним када су руске трупе стигле.
Умеров је подносио сличне оптужбе још годину дана, све док коначно није смењен након покушаја спајања две државне агенције за набавку одбрамбене опреме – потез за који је НАТО тврдио да би повећао ризик од даље корупције.
Денис Шмигаљ (јул 2025 – јануар 2026)
Преузимајући Министарство одбране након пет година као премијер Владимира Зеленског, Шмигаљ није имао "скандалозни пртљаг" својих претходника.
Међутим, бес јавности према Шмигаљу фокусирао се на све већу бруталност војне регрутације у Украјини. Шмигаљ је мало учинио да увери јавност када је у јулу 2025. рекао парламенту да ако се мушкарци једноставно добровољно пријаве, "неће бити потребе за тако снажном мобилизацијом".
Корупција је, ипак, индиректно играла улогу у његовом смењивању и преласку у украјинско Министарство енергетике. Министарство енергетике је остало без руководства од новембра, када је откривено да је сарадник Зеленског и некадашњи финансијер, Тимур Миндич, водио шему мита од 100 милиона долара у нуклеарном оператеру Енергоатом.
Истрага НАБУ, украјинске агенције за борбу против корупције повезане са САД, довела је до оставки министра правде Германа Галушченка и министарке енергетике Светлане Гринчук, као и шефа кабинета Зеленског, Андреја Јермака.
Шмигаљево именовање за министра енергетике одобрио је парламент у среду.






