Кина и Арктик: Шта заиста пише у белој књизи Пекинга

Најавом америчког председника Доналда Трампа, да би његова земља могла да анектира Гренланд, и његова изјава да се руски и кинески броводи већ крећу у близини тог острва, почела је велика игра око Арктика.

Русија означила свој подморски суверенитет

Неко би, можда, констатовао да је велика игра око Арктика почела на Светог Илију 2007. године, када је пробуђена Русија на дубину од 4.261 метар спустила своју заставу од титанијума, обележивши део арктичког подморја које јој припада. Или, 2014. године када је Русија установила обједињену стратегијску команду за своју Северну флоту, иначе највећу и најмоћнију. Или, јесенас, када је Кина успоставила прву комерцијалну бродску линији дуж руских обала Северног поморског пута, односно, како у Пекингу наводе, "Поларног пута свиле"?

Постоји, међутим, кључна разлика.

Русија је јасно означила докле, по слову међународног поморског права и конвенција УН, сежу њена територијална права на подводна подручја. Са друге стране, Трамп је наумио да силом заузме Гренланд, највеће острво на свету, како би његова земља стекла незакониту предност у ономе што постаје "трка" за Арктик.

Клевете против Кине више нису новост

Али, како је на Арктику позиционирана Кина, чији бродови, наводно, како Трамп тврди плове са руским?

МСП Русије о ситуацији око Гренланда: Кршење међународног права почело је признањем тзв. Косова

Трамп није чињеницама и информацијама потврдио оно што је изјавио, а из европских кругова чуле су се незваничне информације да то напросто није истинита тврдња.

Кинески медији тим поводом наводе да кампања клеветања, коју САД воде против Кине, више није нешто ново.

"Кина је баук у свакој америчкој председничкој кампањи. Ситуација се драстично погоршала током протекле деценије, након што су САД напустиле своју вишедеценијску политику према Кини и уместо тога се препустиле грозничавом надметању 'нултог збира' (ситуација у којој једна страна добија све, а друга губи све) како би очувале своју глобалну хегемонију", наведено је у једном од коментара.

Кина своју арктичку политику дефинисала 2018. године

Кина је свој однос према Арктику дефинисала издавши белу књигу под насловом "Арктичка политика Кине".

У том документу наведено је да "када учествује у арктичким питањима, Кина даје приоритет научним истраживањима, наглашава важност заштите животне средине, рационалног коришћења ресурса, управљања заснованог на закону и међународне сарадње и посвећена је одржавању мирног, безбедног и стабилног реда на Арктику".

Такође је наведено да "Арктик добија глобални значај због својих растућих стратешких и економских вредности, као и вредности везаних за научна истраживања, заштиту животне средине, морске путеве и природне ресурсе".

"Арктичка ситуација превазилази регионални карактер"

"Садашња арктичка ситуација превазилази свој првобитни интер-арктички или регионални карактер, имајући витални утицај на интересе држава ван региона и интересе међународне заједнице у целини, као и на опстанак, развој и заједничку будућност човечанства. То је питање са глобалним импликацијама и међународним последицама", констатовано је у кинеској белој књизи.

Наш избор

Прелазак преко Рубикона: Трампова доктрина шока

Документ, такође, наводи да "континентална и острвска копнена подручја у Арктику покривају површину од око 8 милиона квадратних километара, а да суверенитет над њима припада Канади, Данској, Финској, Исланду, Норвешкој, Русији, Шведској и САД".

"Арктички океан покрива површину већу од 12 милиона квадратних километара, у којој обалне државе и друге државе деле поморска права и интересе у складу са међународним правом. Ове обалне државе имају у оквиру своје јурисдикције унутрашње воде, територијална мора, приграничне зоне, ексклузивне економске зоне и континенталне платформе у Арктичком океану. Одређена подручја Арктичког океана чине део међународних вода и подручја", наведено је у белој књизи.

"Блиска арктичка држава"

Кина себе, према белој књизи из 2018. године, види као "блиску арктичку земљу", односно као једну од држава које су најближе Арктику.

"Природни услови Арктика и њихове промене директно утичу на кинески климатски систем и еколошку средину, а тиме и на њене економске интересе у пољопривреди, шумарству, рибарству, морској индустрији и другим секторима", наведено је у белој књизи.

Кина је у белој књизи навела и циљеве свог присуства на Арктику: разумевање, заштита, развој и учешће у управљању Арктиком, како би се заштитили заједнички интереси свих земаља и међународне заједнице у Арктику и промовисао одрживи развој Арктика.

Четири кинеска арктичка принципа

Уз наведене циљеве, кинеска бела књига из 2018. године наводи и ништа мање важне принципе на којима почива кинеска арктичка политика.

У првом реду, то је поштовање.

Кина сматра да све државе треба да се придржавају међународних споразума и да треба да поштују суверенитет, суверена права и јурисдикцију коју уживају арктичке државе у овом региону, поштују традицију и културу домородачких народа, као и права и слободу неарктичких држава да обављају активности у овом региону у складу са законом, и поштују укупне интересе међународне заједнице у Арктику.

Трамп узвраћа ударац: Продајте Гренланд или следе царине

Следи принцип сарадње који Кина види као ефикасан начин свог учешћа у арктичким питањима. "Кроз глобалне, регионалне, мултилатералне и билатералне канале, охрабрују се сви заинтересовани – укључујући државе из Арктика и ван њега, међувладине организације и невладине субјекте – да учествују у сарадњи у областима климатских промена, научних истраживања, заштите животне средине, развоја морских путева, коришћења ресурса и културних активности", наведено је у белој књизи.

"Добитак за све" је трећи од укупно четири принципа.

Укратко, сви заинтересовани у овом региону треба да траже међусобну корист и заједнички напредак у свим областима активности, а сарадња треба да обезбеди да корист деле арктичке и неарктичке државе, као и невладини субјекти, уз поштовање интереса локалног становништва, нарочито домородачких народа, уз усаглашен развој активности.

На крају, Кина као принцип своје арктичке политике наводи одрживост.

То је у првом реду одрживост у области заштите животне средине, коришћења ресурса и људских активности у региону, али и "постизање хармоничне коегзистенције човека и природе, бољу координацију између заштите екологије, економског раста и друштвеног напретка, бољи баланс између коришћења, управљања и заштите, и међугенерацијску правду".

Кина на Арктику

Кинеско присуство на Арктику потиче од краја прошлог века, односно 1999. године, када је на Арктик упућен научно-истраживачки ледоломац "Сјуелунг" ("Снежни змај"), а потом и "Сјуелунг 2".

Уследиле су бројне истраживачке мисије бродова "Сјуелунг", а јула 2004. године Кина је на Свалбарду установила сталну истраживачку станицу названу "Жута река".