Свет
Нови цезар ствара "Велику Америку": За почетак узима Гренланд
Време малих суверених националних држава је прошло. Поново наступа време империја, тврди Дугин. Ко није у стању да се сам одбрани, вероватно ће нестати. Или ће постати део "великих империја", који нема свој стварни суверенитет
У сваком лудилу има система. Чак и у Трамповом. Председник САД ће, за почетак, узети Гренланд. Зашто? Зато што то може. Како примећује Тимофеј Бордачев, програмскиг директор Валдај клуба на сајту РТ интернешенел, историја нам показује да су се САД уздигле до статуса велике силе на рачун слабијих суседа. Односно: "Отимале су земљу од оних који је нису могли одбранити".
То је, напросто, део америчке политичке културе. Тако су, отимањем територија, анексијом, почевши од староседелаца америчког континента, Индијанаца, САД и настале. Не постоји ниједан разлог, додаје Бордачев, да претпоставимо да је овај елементарни амерички инстинкт нестао.
Једина поуздана гаранција опстанка је способност државе да одбрани своје границе. Историја нас, такође, учи још нешто, каже Бордачев: САД не нападају оне који могу да се одупру.
Следећи који би могао да се нађе на реду је Исланд. То изазива панику у Европи. Европљани нису схватили куда то иде. То, наглашава овај политиколог, уопште нису неке "егзотичне идеје" у Вашингтону. Право питање зато није да ли ће САД анектирати Гренланд, већ када. Западна Европа не спада у оне који могу да се одупру САД.
Заправо, наставља Бордачов, западноевропске државе, а посебно Данска, спадају међу најмање опасне мете: "Оне су безопасне не само војно, већ и психолошки: мало је вероватно да ће одговорити на неки озбиљан начин".
Одбрана Гренланда је искључиво дански проблем. Данска се позива на НАТО, али зна да Алијанса не може да одбрани Гренланд.
"Нешто је труло у држави Данској..."
Илузије Западних Европљана
Када је Немачка, на челу са канцеларом Мерцом, предложила "заједничку мисију НАТО-а" под називом "Арктички стражар", која би требало да одбрани острво од Руса и Кинеза, показала је да, у најмању руку, не разуме у чему је ствар.
Немачка иницијатива је апсурдна, јер је анексија Гренланда, милом или силом, једноставно неизбежна. Није у питању Трампова шала или трик. У америчкој стратешкој култури одбијање да се пропусти ова шанса било би у супротности са самим основама геополитичког размишљања.
Тешко је и замислити да је Вашингтон узео у озбиљно разматрање немачки предлог, јер се овде, констатује Бордачев, не ради о одвраћању митских претњи из Москве или Пекинга; ради се о интересима САД.
То показују изјаве америчких представника, које се неумољиво крећу скалом ескалације. У Конгресу је предложен је нацрт закона о анексији. Порука је јасна: Гренланд ће се, на овај или онај начин, лакши или тежи, наћи под директном контролом Вашингтона.
За Западну Европу, агресивна галама из Вашингтона око Гренланда делује као смртна казна за оно што је остало од релевантности овог континента, који је, у ствари, само мало полуострво на западу Евроазије. Деценијама су се европски државници сматрали "посебним" и значајним елементом глобалних послова, додаје директор клуба Валдај, и били су срећни што су могли да крше суверенитет других држава. Сада се иста логика користи против њих.
Са идејама о "трансатлантској солидарности" или "заједницом вредности" је завршено. Западни Европљани су били тек сателити који су поверовали да су "партнери" и "савезници".
САД су, закључује овај аутор, задале фаталан ударац овој илузији.
Трамп ствара "Велику Америку"
Заправо, са Венецуелом и Гренландом, Американци су почели да граде нови светски поредак, поредак империја, који се заснива на ресурсима, доминацији у енергентима, територијалној величини, као и стратешкој слабости Европе. Стара "савезништва" више не важе.
Руски политиколог и професор на Институту за медије Дмитриј Јевстафјев предлаже да се тај поредак назове "новим глобализмом", за разлику од оног старог, који је одбачен са Бајденом. Овај нови приступ, сматра Јевстафјев, почива на много здравијим економским темељима од "старог глобализма".
Трампов "нови глобализам", наставља овај аутор, састоји се неколико логички повезаних елемената. Први је реинтерпретација Монроове доктрине. Другим речима: ствара се "Велика Америка", од Огњене земље до најсевернијег рта Гренланда.
Трампове акције, тек у том контексту, постају сасвим логичне. Свргавање Николаса Мадура је кључно за претварање ресурса Латинске Америке у извор економске моћи САД. То је, у ствари, Трампова "улазница" у свет "новог глобализма". Америка не може постати енергетска суперсила уколико не оствари потпуну контролу над нафтним ресурсима Венецуеле, додаје овај аутор.
Што се тиче Гренланда, то је само први корак. После анексије острва, сматра Јевстафјев, ништа не би стајало између Трампа и Канаде. Пут ка "Великој Америци" био би широм отворен.
Поједине европске земље су спремне да жртвују Гренланд. Како, уосталом, Европа уопште може да се супротстави америчком "новом глобализму"? Свакако не војно. Војна опција постоји само у реторици европских политичара, сматра овај политиколог, и намењене су искључиво домаћем јавном мњењу, а Европа је дубоко свесна своје слабости.
Наступа време империја
Као што је недавно приметио амерички новинар Такер Карлсон, Трамп претвара САД из репубике у империју. Амерички интелектуалац Кертис Јарвин тврди да су ресурси републике исцрпљени, да је олигархија довела земљу у слепу улицу и да је претварање Америке у империју једини преостали излаз.
Да ли ће се Трамп у својим походима зауставити на границама "западне хемисфере"? Јасно је да неће и да ће наставити да се креће на исток, изјавио је руски мислилац и геополитичар Александар Дугин у новој емисији "Ескалација" на Радио Спутњику.
Трамп се данас понаша као цар, као император, као нови амерички цезар, који је већ дао на знање да неће поштовати (до сада важеће) мећународно право, а то подсећа на Хитлера или Британску империју.
"Сведоци смо тренутка истине", каже Дугин. "У току је реализација планова које је Трамп артикулисао током предизборне кампање 2024–2025. Оно што се тада доживљавало као екстраваганција, дипломатско хулиганство или гротескна фантазија – идеје о анексији Гренланда, апсорпцији Канаде или директној инвазији на Венецуелу – сада добија конкретан облик".
Међународно право је одувек било последица консензуса победника. Када постојећа правна архитектура више не задовољава апетите водећих сила, констатује руски геополитичар, као што се догодило са Енглеском у 16. и 17. веку, која се прогласила јединим "господарем мора" и изазивала сукоб са иберијским светом, почео је рат: "Трамп је прогласио да је овај тренутак истине стигао".
Време малих суверених националних држава је прошло. Поново наступа време империја, тврди Дугин. Ко није у стању да се сам одбрани, вероватно ће нестати. Или ће постати део "великих империја", који нема свој стварни суверенитет.
То је, можда, нехуман, неморалан закључак, сматра руски мислилац, али ми немамо други свет. То је, на концу, реалност.
Live
