Амелија, прича о британском пропагандном бумерангу

Покушај власти Кира Стармера да британске тинејџере препрограмира против "екстремизма" претворио се у "мeметски" фијаско епских размера, у којем је "Амелија", негативац из пропагандне видео-игре, постала симбол побуне суверениста.

Све је почело када је невладина организација "Шаут аут", у сарадњи са државним програмом "Превент", објавила видео-роман под називом "Путеви" (Pathways), с циљем да упозори омладину на "екстремизам у играма и на интернету". 

У том пропагандном уратку, протагониста по имену Чарли скреће на странпутицу "екстремизма" када се придружи протестима против миграната и разноликости, које предводи Амелија, његова другарица из разреда. Проблем по ауторе је да су у дизајну Амелије направили кардиналну грешку.

Наиме, улога архи-националисте и негативца припала је симпатичној девојци љубичасте косе, са тамном шминком и огрлицом, што је добрим делом архетип симпатизерке либерално-глобалистичких вредности на Западу. Само јој недостају алка у носу и тетоваже.

По свему судећи, анимирана Амелија је подмлађени алтер-его Амелије Ферни, шефице маркетинга за "Шаут аут", што објашњава њену либералну естетику.

Либерална Амелија не би била ништа посебно, већ нешто виђено већ небројено пута. Али Амелија као умиљати конзервативац и острашћени заговорник ремиграције? То је већ било нешто ново и занимљиво.

Није дуго требало да се појаве први мeмови у којима је Амелија звезда пропаганде, али антирежимске.

Инспирисани пропагандним фотографијама Иранки које пале цигарете фотографијама ајатолаха Хомеинија, анонимни десничари Англосфере брзо су објавили мемове Амелије како пали своју цигарету сликом премијера Стармера, или заставом "прајд прогреса".

Просто шокантној количини мeмова са Амелијом допринела је и чињеница да се данас нашироко користе програми вештачке интелигенције за креирање слика и видео-садржаја. Њен опис је истовремено и довољно специфичан и довољно уопштен да сви АИ програми лако могу да је "створе" без много труда.

Амелија је тако постала први меметски лик АИ ере. Водећу улогу у целој причи свакако је имао Грок, АИ Илона Маска, који је произвео неке од најупечатљивијих мимова.

Творци налога "Амелијаџек" су се чак захвалили Маску мeмом у којем Амелија предводи револуцију скупа са девојчицом из Шкотске која се прошле године бранила од миграната ножем и секиром.

Западни естаблишмент већ дуго контролише своје становништво преко контроле наратива: Ово смете да кажете, ово не смете ни да мислите. Сврха "Путева" била је да омладину упозори да недозвољено размишљање води до недозвољеног понашања, што онда привлачи нежељену пажњу полиције и саветника за борбу против екстремизма.

У борби против тог естаблишмента, дисиденти користе управо мимове који руше наративну контролу. То често раде тако што "преузму" неки симбол либерала, који ови онда почну бесомучно да нападају – попут, рецимо, љубичасте косе.

Зато је Амелија толики проблем за британски естаблишмент. Физичке нереде лако могу да сузбију полицијом. Али, како рече један анонимни дисидент, потпуно су немоћни када народ преокрене "чаролију" коју су на њега бацили и призове у живот (макар и виртуелни) еросом надахнуту манифестацију националног духа.

Француски револуционари су имали Маријану. Енглези сад имају Амелију. А Кир Стармер – главобољу којој нема лека.