Коме треба НАТО? Како се Европа спрема на "развод" од САД у групним четовима

Европски лидери сада сматрају да је "развод" од Америке неизбежан и размишљају о алтернативама, јавља "Политико" позивајући се на инсајдере и текст-поруке из приватних група.

Транс-атлантске тензије које трају од повратка америчког председника Доналда Трампа на власт доведене су до усијања његовом жељом да анектира Гренланд, наводи бриселски лист и додаје да Европљани сад сматрају да овај "ничим изазван напад" на савезнике заслужује најстрожу одмазду.

Европа одговара Трампу: Нећемо подлећи притисцима

"Мислим да се ово сматра кораком који је превршио меру. Европу критикују што је преслаба против Трампа. У томе има истине. Али постоје црвене линије", рекао је један дипломата, под условом да остане анониман.

Европа већ функционише без Америке, кроз тзв. "коалицију вољних" за подршку Украјини у којој су поред ЕУ и Велика Британија и Норвешка, наводи "Политико".

Тако саветници за националну безбедност из 35 земаља редовно комуницирају у једној групи како би "трагали за мултилатералним решењима у свету у којем је Трамп велики део проблема", а сличну групу имају и шефови држава.

Британски премијер Кир Стармер, француски председник Емануел Макрон, немачки канцелар Фридрих Мерц, италијанска премијерка Ђорђа Мелони, фински председник Александер Стуб и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен често комуницирају преко групних порука.

Текстови лете "кад год Трамп уради нешто неочекивано и потенцијално штетно", наводи лист.

"Ова група је јако ефикасна и много говори о значају личних односа", каже анонимни саговорник "Политика" упознат са радом ове тзв. Вашингтонске групе.

Иако је "коалиција вољних" почела као група подршке Украјини, сада се њени чланови баве питањем како да наставе без Америке, наводи лист. А пошто је Владимир Зеленски један од чланова групе, поставља се "занимљиво питање": Коме је потребан НАТО, ако Украјина већ има "огромну војску, софистицирану индустрију дронова и веће искуство у ратовању од било кога другог"?

"Ако би се урачунала војна сила Украјине, уз Француску, Немачку, Пољску и Велику Британију, војни потенцијал коалиције вољних био би огроман и обухватио нуклеарне и не-нуклеарне државе", каже "Политико".

Било да је реч о недавном предлогу ЕУ комесара за одбрану Андриуса Кубилиуса о стајаћој војсци од 100.000 припадника или новој стратегији коју је најавила фон дер Лајен, "постоји сагласност да о новој европској безбедносној архитектури мора да се разговара, и то брзо", наводи бриселски лист.

"Одговорићемо на изазове европској солидарности одлучно и постојано", изјавила је фон дер Лајен у недељу, после консултација са Мерцом, Макроном, Стармером и генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом.

Како подсећа "Политико", биће јој потребно и креативно размишљање.