Свет
Зашто Европа љути "тату Трампа": Европски лидери чекају Годоа
За Европљане, идеја о војном освајању Гренланда није празна претња, већ ретроградни амерички поглед на свет, иза кога стоји америчка војна моћ, истиче сиријски публициста Мухамед Амер
"Џерузалем пост" је 8. јануара приметио да сведочимо колапсу западне Европе у реалном времену. Трампов заменик шефа кабинета Стивен Милер објаснио је збуњеним Европљанима како стоје ствари: свет почива на моћи која се заснива искључиво на сили. То је гвоздени закон који влада светом још од почетка времена.
У преводу: све "западне вредности" су за будале.
Истог, 8. јануара, у интервјуу за "Њујорк тајмс", Трамп је изјавио да он није диктатор, већ да као председник САД може да ради шта год жели. "Не треба ми међународно право; ограничен сам само сопственим моралом." И сопственим умом.
Европски лидери су навикли да се у свему ослањају на Вашингтон и да следе његову политику. Али, сада су се САД устремиле на Европу. Како је недавно писао "Вашингтон пост", САД више нису "гарант безбедности Европе, него сила која подрива европску безбедност".
Колапс трансатлантског савеза
Један од примера је питање Гренланда, који САД у сваком тренутку могу узети војном силом. Шок за Европљане био је толико дубок да нису могли да формулишу чак ни кохерентан став, примећује сиријски публициста Мухамед Амер за сајт "Њу истерн аутлук".
Уколико одбију његов захтев, Европљани би разљутили "тату Трампа" (ауторска права за ову досетку припадају генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу). Али, уколико га прихвате, још једном би потврдили да су пуки вазали Вашингтона.
За Европљане, идеја о војном освајању Гренланда није празна претња, већ ретроградни амерички поглед на свет, иза кога стоји америчка војна моћ, наставља Амер.
Међутим, можда уопште неће бити потребно да САД користе војну силу. Можда ће бити довољне и царине од 10 одсто, које ће Трамп од 1. фебруара увести за све "непослушне" земље – за Данску, Немачку, Француску, Холандију, Норвешку, Финску, Шведску, као и Велику Британију.
Трампова претња је, изгледа, била ефикасна: немачки војници, њих 15, повукли су се са Гренланда само 44 сата након доласка и мање од 24 сата од објаве увођења америчких царина, што није спречило портпарола Бундесвера Петера Милевчика да мисију оцени као "успешну".
Неко ко поседује макар мало здравог разума могао би да се запита: зашто су уопште тамо ишли?
Реагујући на Трампов ударац земљама ЕУ које су послале војнике на Гренланд, шеф Руског фонда за директне инвестиције и специјални изасланик руског председника Кирил Дмитријев је констатовао да је реч о "колапсу трансатлантског савеза".
"Царине расту на 25 одсто од 1. јуна", додао је Дмитријев, "а то је, отприлике, један одсто царине за сваког војника послатог на Гренланд. Европа не би требало да провоцира свог 'татицу'".
Чекајући Годоа
Шта преостаје Европљанима, осим да чекају да Трампу истекне мандат и да се надају повратку демократског председника у Белу кућу?
Ова нада је тренутно јача у Бриселу и поприма обележја правог религијског култа, тврди руски мислилац Александар Дугин. Или, можда подсећа на драму Семјулеа Бекета, у којој двојица протагониста, Владимир и Естрагон, "чекају Годоа" који никако не долази.
У ствари, наша драга, стара Европа је, пише италијански публициста Марко Роси за сајт "Електомагацине", управо тамо где треба да буде: "Овај зли ентитет" – који је немогуће описати другачије осим као ентитет, јер ЕУ није држава – "постао је крвожедна политичка и економска грана НАТО-а и издао све што се могло издати".
Људи овде, наставља Роси, не значе ништа, чак ни када иду на гласање; чувене "вредности слободе и демократије" не значе ништа уколико се противите жељама "господара из Давоса".
Дијалог је, наравно, увек могућ, али само међу истомишљеницима. И под условом да не помињете новац: када је новац потребан народу, нема га и не можете се задужити. Али, када је потребан за ратове, рецимо у Украјини, против Русије, новца има и морате се задужити.
Тај новац ће отплаћивати и ваши унуци.
Европи предстоји "изборни Армагедон"
Све ово се дешава под сенком рата у Украјини. Очекивање да се деси неко чудо и да Украјина победи у рату је још једна, тужна европска илузија. Сувопарне бројке говоре супротно, а оне су неумољиве.
Како примећује бивши британски дипломата Ијан Прауд на сајту "Фондација стратешке културе" (који је иначе служио и у Москви), Русија може да плаћа своје одбрамбене потребе сопственим финансијама, док је Украјина у потпуности зависна од новца западних донатора.
Упркос огромним трошковима рата, наставља Прауд, Русија је 2025. године имала фискални дефицит од само 1,7 одсто БДП-а, а то је и даље значајно испод "златног фискалног правила ЕУ" од три одсто, при чему неке земље, попут Француске и Пољске, имају више него двоструке дефиците од ове цифре.
Како је Брисел покушао да реши проблем финансирања кијевског режима? Задуживањем, у износу од чак 90 милиона евра. Другим речима, наставља Прауд, рат у Украјина се наставља новцем који Европа нема. "Али, не бојте се", каже овај бивши дипломата, јер је "Европа одлучна да Украјина после рата има војску од 800.000 људи".
Наравно, Украјина из истог разлога неће моћи да плаћа ову армију, јер новца нема. Европа ће поново бити приморана да интервенише како би задовољила финансијске потребе Кијева за исплату плата војницима.
Ово ће, без сумње, према недавној студији Института Кил, довести до раста пореза у Европи. Али, то ће довести и до губитка посла за европске фирме у војној индустрији.
Европи ће, закључује Прауд, неизбежно доживети економски колапс када се овај рат најзад заврши, јер ће морати да одржава економски пропалу Украјину, и то на апаратима. А за водеће политичке странке у Европи, додаје бивши дипломата, то значи само једно: да се ЕУ, од 2027. године па надаље, суочити са "изборним Армагедоном".
Односно, судњи дан за владајуће странке.
Live
