Слабљење глобалне позиције САД изазива све агресивније понашање Вашингтона на међународној сцени, што онда тера друге земље у табор Пекинга, изјавио је амерички новинар Глен Гринвалд.
Гостујући у подкасту за британски "Новара медија", Гринвалд је понудио објашњење за нагле и наизглед хаотичне потезе председника Доналда Трампа, од Венецуеле до Гренланда.
"Велики део америчког спољнополитичког апарата је забринут што све више земаља гравитира Кини као суперсили него Сједињеним Америчким Државама. Разлог томе је да САД иду по свету и користе војну силу, прете свима и стално ратују. А Кина то не ради", каже он.
Гринвалд је подсетио да је Кина последњи пут ратовала 1979. године, и то само неких месец дана, у пограничном спору са Вијетнамом.
Амерички естаблишмент препознаје да се свет мења и да долар и војна сила више нису универзални инструменти контроле. Зато се дедоларизација – од Латинске Америке до Блиског истока – у Вашингтону доживљава као егзистенцијална претња, каже Гринвалд, који сада живи у Бразилу.
Све више земаља труди се да изађе из система у којем САД могу да "искључе кисеоник" читавим економијама кроз финансијске санкције, попут Кубе или Венецуеле.
У таквом контексту, империјални гестови – прича о отимању Гренланда и протеривању Кине и Русије из региона, трговински ратови и претње – не делују као манифестација снаге, већ као симптом слабости.
"Кад Америка сматра да је њена империја угрожена, постане агресивна", каже Гринвалд.
Парадокс је у томе што баш та агресивност само убрзава процес и тера свет да све више тражи алтернативе долару и америчкој хегемонији.