Заиста мир или нова подела: Шта је иза Трамповог Одбора и шта ће бити са УН

Свет је регион и имаћемо мир у свету, овим речима амерички председник Доналд Трамп озваничио је формирање новог међународног тела, Одбора за мир, на оснивачкој церемонији уприличеној данас у Давосу.

Трамп је потписао инаугуралну резолуцију за мандат Одбора за мир у Гази, у складу са, како се наводи, резолуцијом 2803 Савеза безбедности УН, коју су УН одобриле у новембру.

Амерички лидер оценио да је Одбор "један од најзначајнијих тела икада створених" и да му је част да њиме председава, а најавио да ће сарађивати са многима, укључујући и Уједињене нације. 

Путин: Русија спремна да упути милијарду долара у Одбор за мир као подршку палестинском народу

"Данас је свет богатији, безбеднији и много мирнији него што је био пре само годину дана. Завршили смо осам ратова и верујем да ћемо ускоро и девети. Знате на који мислим. Онај за који сам мислио да ће бити лак, али се испоставило да је најтежи", рекао је Трамп алудирајући на сукоб у Украјини.

Истовремено, критичари Трампове иницијативе спочитавају му да креира конкуренцију УН с обзиром на то је раније Уједињене нације описивао као "неактивну и неефикасну организацију".

Председник Сједињених Држава је раније оценио је да је "његова земља заменила Уједињене нације у њиховој функцији, јер су, како је рекао, "он и његова администрација зауставили осам ратова и сукоба од јануара". Трамп је тада истицао да су УН "пружале врло мало помоћи или подршке у било ком од њих (сукоба), укључујући и "катастрофу која се тренутно дешава између Русије и Украјине".

Ко се прикључио, а ко одбио чланство и да ли Трамп прави пандан УН? Може ли новоформирани Одбор буде конкуренција УН с обзиром на Трамове речи да "Одбор има шансе да постане једна од најзначајнијих организација икада основаних"?

Повеља Одбора за мир, већ у првом одломку преамбуле, како су пренели медији, "прецизира да трајни мир захтева дистанцирање од приступа и институција које су сувише често биле неуспешне", иако се име конкретне организације не помиње.

Као непотребну нову организацију за обезбеђивање светског мира, Трампов одбор за мир окарактерисала је председница Генералне скупштине Уједињених нација Аналена Бербок. Она је истакла да већ постоји међународна организација чији је централни задатак и циљ одржавање светског мира и међународне безбедности.

"То су Уједињене нације, у којима, са веома добрим разлогом, све државе света, без обзира на њихову величину, економску или војну снагу, имају место и право гласа", рекла је Бербок и додала да "Повеља УН није само лепа ствар, већ је неопходна за мир, безбедност и просперитет у свету".

Некадашњи амбасадор Србије у УН Бранко Бранковић сматра да је Трамп јасно увидео да стари поредак више не важи и да покушава да нађе место САД као великој сили у том стварању света.

"Увидео је да су главни протагонисти новог поретка пре свега, Русија и Кина, као и друге регионалне силе попут Индије, Бразила, Јужне Африке. У тој таквој варијанти, амерички председник покушава да нађе место САД као велике силе, економске, војне и политичке, како и на који начин у том великом стварању, САД остану велика сила и да њени интереси не буду угрожени", објашњава Бранковић за РТ Балкан.

Ипак, како истиче, "све је то недовољно у односу на чињеницу да УН постоје" и да су како објашњава Бранковић, Трампу УН потребне јер САД имају место сталног члана СБ УН.

"То значи да у одређеним ситуацијама, са улагањем вета или не, диктирају ствари за мир и међународну безбедност. Али, с обзиром на то да је он поготово, наступом у Давосу, веома много конфронтирао западну Европу и земље НАТО-а, мора нешто да уради како би покушао да парира земљама БРИКС-а у току стварања новог поретка. Због тога је и створио ново тело", сматра Бранковић.

Према мишљењу Бранковића, ово тело је "грубо" створено и на начин који није баш најполитичнији јер се захтева "милијарду долара".

"Иако разумем да је та милијарда за обнову Палестине, та милијарда је уцена. Видели сте да је Путин одговорио, хоћу ја, али да ви уплатите милијарду од мојих камата. Одговорио је Трампу баш како треба", наводи Бранковић.

Упркос Трамповом ставу, Бранковић стварање новог тела види не као замену за УН, него као стварање фронта у току стварања новог светског поретка који треба да обезбеди одговарајућу позицију и положај САД као велике силе.

"Евидентно је да нико у овом свету не негира значај УН осим што поједине чланице које су потписале Повељу УН, повремено је крше. Захваљујући УН, ми 80 година немамо нови светски рат. Сви они држе УН и Повељу у резерви да изађу са тим кад затреба великим силама. Свим малим земљама остаје да се и даље боре за Повељу и међународно право. Нема било каквог страха да би било шта могло да замени УН, јер то ма колико нека земља, макар то била и Америка желела, то многе друге земље, не желе. То што су се и Бербокова присетили УН, то је зато што задире у њихове интересе", истиче Бранковић.

Када је реч о месту Србије у ново позиционирању, као и коментаришући то што наша земља за сада није добила позив за чланство, Бранковић сматра да "не треба да се гурамо много где нам није место и заузимамо ставове великих сила против којих смо били дуго".

"Да се ја питам, не бисмо журили. Иза тога се ствара један блок земаља. Ми нисмо ни НАТО ни ЕУ и немамо обавезу да идемо са свим земљама уз региона, које тамо иду", закључује Бранковић.

Према раније објављеном нацрту оснивачке повеље, Трамп је први председник одбора за мир, а свака држава чланица би служила мандат од највише три године од ступања на снагу ове повеље, уз могућност обнављања чланства. Одбор је у повељи описан као "међународна организација која настоји да промовише стабилност, обнови поуздану и закониту управу и обезбеди трајни мир у подручјима погођеним или угроженим сукобом". Како је раније најављено, иако би чланови могли да се придруже бесплатно, чланарина од милијарду долара би им омогућила стално чланство.

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је Русија спремна да упути милијарду долара у Одбор за мир како би подржала палестински народ. Навео је да је са америчком страном и раније разматрао слање средстава у Одбор за мир од замрзнуте руске имовине, као и истакао да је сасвим могуће да се та средства која су замрзнута у време претходне администрације САД искористе за обнову Газе.

Церемонији у Давосу присуствовало је више светских државника, међу којима и премијери Мађарске, Бугарске, Јерменије, Пакистана и Катара, председници Аргентине и Индонезије, као и министри спољних послова Турске и Саудијске Арабије. Одбору за мир придружило се 18 држава и привремене институције у Приштини.

Међу земљама чији су лидери потписали приступање Одбору су Аргентина, Азербејџан, Бахреин, Бугарска, Мађарска, Индонезија, Јордан, Јерменија, Казахстан, Катар, Монголија, Мароко, Пакистан, Парагвај, Саудијска Арабија, Турска, Уједињени Арапски Емирати и Узбекистан.