
Kо је Џош Груенбаум и чему служи у преговорима Москве и Вашингтона

Име Џоша Груенбаума до јуче је било готово непознато широј јавности, чак и у Америци. Није дипломата, нема политичку каријеру иза себе, не појављује се у телевизијским студијима и не држи говоре. Ипак, његово присуство на састанку са председником Русије Владимиром Путином синоћ у Кремљу, раме уз раме са Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, показује да је реч о човеку који у новој фази америчке политике према Москви има конкретну, а не симболичку улогу.
Груенбаум је човек из сенке на челу скоро па невидљиве, али изузетно моћне институције – Федералне службе за набавке. Кроз ту службу пролазе државни уговори вредни десетине милијарди долара, набавке, инфраструктурни пројекти, технолошки аранжмани и финансијски токови америчке администрације. Другим речима – то је место на којем се политика преводи у праксу.
Човек из света капитала
За разлику од класичних бирократа, Груенбаум у државну службу није дошао из света политике, већ из света великог новца. Био је директор у инвестиционом гиганту KKR и потпредседник Moelis&Company. А пре уласка у свет инвестиционог банкарства, професионалну каријеру градио је у породичном бизнису – увозу хране.

У администрацију Доналда Трампа ушао је пре годину дана, у тренутку када је покренута широка ревизија државне потрошње и када је на сцену ступио концепт "ефикасне државе", инспирисан радом Масковог ДОГЕ-а. И лако се уклопио – реформисао је систем федералних набавки, спроводио мере штедње, преговарао о јединственим државним уговорима са великим технолошком компанијама...
Федерална служба за набавке тврди да јој је већ уштедео више од 52 милијарде долара, од чега око 12 милијарди само на консултантским аранжманима. У оквиру ревизије вишемилијардерских уговора које држава има са технолошким и консултантским компанијама, Груенбаум је заузео непопустљив став и у писму затражио да сваки уговор буде објашњен једноставно и јасно.
"Петнаестогодишњак би требало да може да разуме коју услугу пружате и зашто је она важна – без консултантског жаргона и бесмислених фраза", написао је Груенбаум.
Та реченица је врло брзо постала симбол његовог приступа.
Под његовим надзором, компаније попут "Гугла", "Оракла", "Амазона" и "Убера" биле су приморане да оправдају своје уговоре или се суоче са њиховим раскидањем. Неке су попустиле и дале велике ценовне уступке. Друге су се, писао је о томе "Фајненшел тајмс", жалиле Белој кући због "агресивног и непријатног" приступа.
Груенбаум, међутим, одбацује оптужбе да је груб или, што му се такође стављало на душу, идеолошки мотивисан.
"Не могу да се сетим ниједног спорног или непријатног разговора са индустријом. Ми само тражимо вредност за новац. Ако постоји боља понуда – очекујемо да је видимо", хладно је објаснио.
Први пут у Кремљу, али не и у Виткоф-Кушнер делегацији
Његово појављивање у Москви, сматрају аналитичари, показује да се разговори не воде само на политичком нивоу, већ да улазе и у оперативну фазу. Јер се од Груенбаума сигурно не очекује да, попут дипломата, брине о протоколима и изјавама, већ да буде технички стуб америчке стране – човека који зна како да политички договор претвори у систем који функционише.
С тога би подела посла и његово место у америчкој делегацији могло да се замисли овако: ако Виткоф води политичку димензију преговора, а Кушнер стратешке односе, Груенбаумов задатак би био да израчуна шта је изводљиво и шта може да опстане.
Иако се многима тако чинило, синоћ у Москви није било премијерно приказивање Џоша Груенбаума: у децембру 2025. већ је боравио на Флориди са руским, украјинским и европским представницима, учествовао је и у разговорима о безбедносним гаранцијама, као и на недавном састанку тзв. "коалиције вољних" у Паризу. Уз то укључен је у рад Трамповог Одбора за мир, тела фокусираног на обнову Газе и решавања глобалних конфликата, као виши саветник.
Али, од њега се не очекује ни емпатија ни политичка мекоћа над ужасима Газе, јер је у више наврата јавно говорио да су његови ставови обликовани породичним наслеђем. Наиме, долази из ортодоксне јеврејске породице и потомак је човека који је, за разлику од остатка породице, преживео Холокауст. Иако по образовању правник и економиста, пре уласка у финансијски сектор, неколико година је чак провео на јешиви, где је био посвећен верском образовању.
А какву ће улогу заузети према Москви – да ли ће наступати као традиционално западно сумњичав актер или као поштен преговарач? Ако се синоћ, док је пролазио Москвом, сетио ко је ставио тачку на Хитлерове амбиције – онда је избор лак.



