Од када је Немачка одлучила да у склопу војне помоћи Кијеву испоручи своје основне борбене тенкове „леопард 2А6“ и тако дала зелено светло и осталим корисницима немачке технике (пре свега Пољској), да то исто учине, још неколико земаља је најавило да ће у Украјину послати своје „леопарде“ и то: Пољска (14 тенкова „леопард 2А4“), Португал (четири тенка „леопард 2А6“), Шпанија (најмање 20 тенкова „леопард 2А4“), Норвешка (осам тенкова „леопард 2А4“) и Финска (14 тенкова „леопард-2А4/А6“).
Тренутно се воде интензивни преговори и са владама Холандије и Данске које су најавиле да разматрају слање укупно 24 тенка „леопард 2“ у верзијама А5/А6, па чак и А7. Оквирне су процене да би украјинска армија у наредних неколико месеци могла да добије 120-150 основних борбених тенкова „леопард“ у различитим верзијама. Раније је и Велика Британија најавила да ће Кијеву послати 14 тенкова „челенџер 2“.
Са друге стране, руска армија поседује квалитетну оклопну борбену технику која се може супротставити већини ових тенкова. То се пре свега односи на савремене верзије тенкова Т-72б3М, Т-80БВМ и наравно Т-90М „пробој“ који ће бити предмет анализе овог текста. У наставку ћемо проћи кроз основне показатеље квалитета оклопне заштите и ватрене моћи ових тенкова.
Димензије тенкова и њихова маса
Када говоримо о димензијама основних борбених тенкова леопард 2А4/А5/А6, „челенџер 2“ и Т-90М „пробој“ постоје битне разлике. Западни тенкови су по габаритима и маси значајно већи од руског Т-90М. На пример „челенџер 2“ је са топом дугачак скоро 11,6 метара, „леопард“ у зависности од врсте топа дугачак је од 9,7- 10,97 метара, док је руски руски Т-90м дугачак 9,53 метара. По параметру ширине „западни“ двојац заостаје за Т-90М који је широк 3,79 метра - „леопард 2“ је широк 3,71 метара и „челенџер“ 3,58 метара.
Оно по чему се ови тенкови посебно разликују је параметар висине где је Т-90М знатно нижи од своје конкуренције, што смањује његову силуету на бојном пољу (теже га је открити и погодити). Руски Т-90М је висок свега 2,23 метра, „челенџер 2“ је за 30цм виши док је на крају „леопард“ висок 2,79м што за пола метра надмашује руског аналога.
Највеће разлике су забележене по параметру тежине што је повезано са степеном оклопљености, али још више са способностима за маневар на бојном пољу, где се не користе само асфалтиране површине, него и колски путеви, али и терени без икаквих комуникација. Руски тенкови су за 15 и више тона лакши од својих западних конкурената (маса модернизованог „челенџера“ достиже невероватних 75 тона), што објективно битно олакшава његову употребљивост на терену.
Укратко, димензије тенка и њихова маса ће играти важну улогу на украјинском фронту.
Кретање ван терена за западне тенкове може да постане права ноћна мора, пошто је он мекан и после слабије кише расквашен, што доводи до стварања велике количине блата. Има доста мочварног земљишта и терен генерално није погодан за употребу оклопне борбене технике (чак ни совјетске која има масу 39-42т), осим у летњим и зимским условима.
За тенкове чија тежина премашује 50 и више тона постоје проблеми и са преласком преко инфраструктурних објеката, попут мостова на саобраћајницама, који не могу да издрже та оптерећења. Све ово може утицати на њихову тактичку функционалност на фронту.
Оклопна заштита
Западни тенкови су заштићени вишеслојним композитним оклопом модуларног типа који је ојачан керамичким компонентама. Његова највећа дебљина се налази са предње стране куполе (зона око основног оруђа) и фронталног дела шасије тенка. Еквивалент фронталне оклопне заштите основног борбеног тенка "леопард 2А4" се креће у распону од 620-750мм за кинетичке пројектиле који користе пенетраторе, и 950-1050мм за кумулативне пројектиле. За верзије тенкова А5, А6 код којих је значајно повећана оклопна заштита ови параметри достижу вредности 850 -1.300мм за кинетичке пројектиле и 1300+мм за пројектиле са кумулативном бојевом главом.
Еквивалент фронталне оклопне заштите основног борбеног тенка „челенџер 2“ се креће у распону од 650-1000мм за кинетичке пројектиле који користе пенетраторе и 950-1.200мм за кумулативне пројектиле. Модеризована верзије „челенџер 2 (3)“ која је додатно оклопљена модуларним оклопним панелима за 20-30 одсто увећава параметре оклопне заштите тенка, са фронталне стране.
Оклопна заштита ових тенкова је знатно слабија са бочних страна, и посебно задњег дела и представљају слабе тачке за савремене кинетичке пројектиле и противтенковске ракете. Осетљива је и зона на врху куполе која се може напасти камиказа-дроновима који носе кумулативне бојеве главе, али и засути артиљеријом на отвореном простору пошто је познато да руска армија масовно користи вишецевне лансере ракета и хаубице.
Руски тенк Т-90М је оклопљен комбинованим оклопом (челик+композит) на кога је постављена допунска динамичка заштита са експлозивним оклопним плочама „реликт“. Еквивалент фронталне оклопне заштите основног борбеног тенка Т-90М „пробој“ се креће у распону од 650-1.100мм за кинетичке пројектиле који користе пенетраторе и 850-1.600мм за кумулативне пројектиле. Поред динамичке заштите предвиђена је уградња активне заштите (комплекси „арена“ и „авганит“) чиме се квалитет оклопне заштите тенка значајно повећава.
Што се тиче поређења оклопне заштите поменутих тенкова ситуација је доста уједначена. Западни тенкови имају незнатну предност када је у питању борба са кинетичким пројектилима, док руски тенк захваљујући динамичком оклопу „реликт“ има боље параметре када је у питању заштита од кумулативне муниције (ручни ракетни бацачи, вођене ракете и сл.).
Ватрена моћ
Основни борбени тенк „леопард 2“ је наоружан глаткоцевним топом калибра 120мм призвођача "Рајнметал". Старије верзије тенкова до модела А6 су користили топове дужине 44 калибра, док је за А6 развијен моћнији тенковски топ истог призвођача, дужине 55 калибара. За њих је развијена и широка гама поткалибарне муниције ознаке „ДМ“ која користи густо пресоване пенетраторе од волфрама. Захваљујући повећању укупне дужине топа, увећане су и вредности почетне брзине пројектила на устима цеви, а самим тим и пробојна моћ пројектила.
Муниција која носи ознаку ДМ-53 са увећаним пенетратором је у стању да пробије шасију и куполу старијих совјетских/руских тенкова на даљинама до 2.000 метара, укључујући и верзију Т-72Б3М, док је у случају тенка Т-90М пенетрација мало вероватна.
„Челенџер“ је такође наоружан стандардним топом калибра 120мм L30A1 који поседује олучену цев. За њега је развијена широка палета муниције од којих је најважнија кинетичка муниција специјализована за борбу против тенкова. У ту сврху „челенџер“ користи муницију од волфрамских и уранијумских пенетратора од којих последњи (L27A1 CHARM 3) могу да угрозе руске тенкове од модела Т-72Б3М и старијих верзија на даљинама 1.800-2.000 метара. Што се тиче основних борбених тенкова Т-80БВМ и Т-90М они су на тим даљинама безбедни од пројектила који су испаљени из овог топа. Британци планирају да модернизују своје „челенџере“ интеграцијом немачких тенковских топова произвођача "Рајнметал".
Основни борбени тенк Т-90М „пробој“ који је предвиђен за опремање руске војске наоружан је глаткоцевним топом 2А81-М калибра 125мм. Овај тенковски топ се налази и у наоружању тенка четврте генерације Т14 „армата“ где по својим техничким карактеристикама значајно превазилази моделе топа 2А46 са свим својим верзијама, али и топове својих западних конкурената, посебно по параметру почетне брзине пројектила на устима цеви и броју испаљених граната у минуту.
Он је у стању да употребљава широк спектар кинетичке муниције која је развијена за топове 2А46М+ али и потпуно нову муницију која се састоји од повећаних пенетартора од волфрама и уранијума који носе ознаку ЗБМ-59/60 „свинец 1/2“. Ови пројектили су посебно опасни за основне борбене тенкове „леопард-2А4“ и практично коплетну гаму модификација совјетских тенкова у украјинској и пољског изведби.
Што се тиче дејства по фронталној пројекцији тенкова „лепард-2А6“ и „челенџер 2“ ови пројектили имају извесни потенцијал на даљинама мањим од 1.000 метара, уколико се погоде тачке око тенковског топа, сектори где се налази оптоелектронски нишан нишанџије на топу, или панорамски нишан командира.
Предност овог тенка је способност испаљивања ласерски вођене ракете 9М119М1 „инвар-М1“ на циљеве који се налазе на даљинама и до пет километара што превазилази ефективни домет западних аналога који се крећу до 3,0-3,5 км. Са својом пробојности 950+мм оклопа који је покривен елементима динамичке заштите, ове ракете су веома ефикасне против свих модификација совјетских тенкова у украјинској, пољског, чешкој изведби, као и верзијама тенкова леопард 2А4/2А5.
Треба истаћи да руски конструктори интензивно раде на даљем развоју кинетичке муниције која ће по својим карактеристикама бити у истој равни са најсавременијим кинетичким пројектилима америчке производње, који су обогаћени осиромашеним уранијумом. То се посебно односи на пројекат „вакуум“.
Укратко речено једино немачки тенкови „леопард-2А6“ са кинетичким пројектилима ДМ-53 имају способност да са фронталне стране угрозе руски Т-90М, али је шанса за пробијање његовог оклопа доста мала.
Са друге стране захваљујући разноврсности борбеног комплета и бољим маневарским способностима руски тенкови могу да делују са већих даљина, нападајући бочну и задњу пројекцију западних тенкова (ракета 9М119М1 „инвар-М1“). Прецизан погодак кинетичким пројектилом ЗБМ-59/60 „Свинец 1/2“ са даљине до 1.500 метара може да буде фаталан и за најсавременије тенкове западне производње.
Што се тиче тактике, тенковске посаде ће наступати опрезно и у координацији са осталим јединицама, у циљу што мањег откривања својих слабих страна (бочна и задња пројекција). Инфилтрација руских извиђачко-диверзантских и јуришних група опремљених ручним ракетним бацачима са тандем-кумулативним бојевим главама, и преносним ракетним системима ( „конкурс-М“, „метис-М“ и посебно „корнет-М"), у међупросторе противничког распореда, представља изузетно велику опасност по западне тенкове. Употреба камиказа дронова са ојачаним кумулативним и тандем-кумулативним бојевим главама могу да створе кошмар за тенкове, јер је по правилу оклопна заштита најтања са горње стране (купола и шасија где се налази моторно оделење)