"Европски Запад" умро је 1918, године како би уступио место "америчком Западу": Америци, такозваној новој цивилизацији, у којој су каубоје, сточаре, заменили једнако бескрупулозни бизнисмени, пише француски аутор Пјер-Емил Блерон за сајт "Јуросинерџиз". Од тада можемо следити наглу путању пада Европе, њену вазализацију, све до садашњег веома тужног стања.
Симбол тог успона Америке је небодер, који, тврди Блерон на трагу идеја немачког писца Ернста Јинегра, представља титански дух: човека који пркоси Богу и покушава да га замени. Први небодер је изграђен 1884. године за једну осигуравајућу компанију у Чикагу.
Подједнако је симболично, додаје француски аутор, и то што је бронзана статуа титана Атласа, коју је створио Ли Лори 1936. године, подигнута у самом срцу Рокфелер центра; није било могуће наћи бољу локацију.
Запад у светој географији Евроазије
Укратко: Запад је место где сунце залази, земља титана; место смрти, "не-бића", област најгушће таме, као што је описано у Хомеровој Илијади. Исток припада боговима, Запад демонима. У хомерско доба, Запад је "земља демона": пећина Сцила, "окренута ка тами".
Света географија древне Грчке представљена је на штиту Ахила који је исковао Хефест, чији опис налазимо у Илијади. На Ахиловом штиту свет је подељен на пет прстенова: "Пето подручје (Ахиловог) штита је Океан. Иза њега је 'Земља мртвих': место које традиционалне евроазијске цивилизације увек постављају на 'Запад'". "Запад" је, у ствари, Хад, смештен на далеком, "најдаљем" Западу.
После посете Хаду, описаном у XI певању Одисеје, Одисеј се запућује ка истоку – ка острву Еа, где је "кућа Ауроре (Зоре), са ружичастим прстима".
Сличне концепције срећемо и у старој Персији или Кини: Запад је настањен "монструозним бићима", која пребивају у забаченим подручјима Земље. Запад је у Кини, област Јина, простор јесени, пропадања и рата, Исток се поистовећује са излазећим, победоносним Сунцем.
У исламу, то је супротност између два тајанствена града, од којих је један, источни, окренут према духовним ентитетима и "чистији", док је други, западни, усмерен према материјалном прогресу, "сачињен од тамних облика и фигура".
Како је Запад згазио Европу
Вратимо се Блерону. Један од кључних датума пропасти је, према овом аутору, 1918. година, други 1945: "Два светска рата била су кобна за Европу: у првом је половина европског сељаштва и занатлија страдала у рововима у братоубилачком рату, који су подстицали они који су имали интерес; у другом су спроведене америчке стратегије које су је лишиле будућности".
Коначно, долазимо у садашње време, време последње метаморфозе Запада. У том свету Запад намеће "остатку света" закон џунгле, закон најјачег. Овај апокалиптични процес, примећује Блерон, може се зауставити само ако се Западу супротставе традиционалне силе, посебно оне које представљају БРИКС.
Дефинитивна судбина Европе је одлучена у годинама после Другог светског рата, сматра француски публициста, када су "Американци поставили европске издајнике" на чело институције зване "Европска унија". Први циљ ове "институције", нимало европске, био је да гвозденим зидом одвоји Западну од Источне Европе.
"Ова политика раздвајања Европе на два блока", наставља Блерон, "која би заједно озбиљно угрозила доминантни економски статус САД и глобални монопол долара, претрпела је додатни ударац европским слободама и европским народима НАТО бомбардовањем Србије 1999. године".
Агресија на Србију, тврди француски аутор, још један важан датум у убијању Европе, у којој су учествовали "издајнички европских лидери", имала је за последицу "стварање исламске државе у срцу Европе – на Косову, која је постала мафијашки ругло, које се бави трговином органима, уз учешће израелских држављана. Бивши министар и бивши администратор УН за Косово (УНМИК) Бернар Кушнер је саслушаван о томе, али ништа више од тога.
Мит о "светим ходочасницима"
"Нови" или "амерички Запад" се, по неким обележјима, разликује од "европског Запада". То је, тврди Блерон, суштински "амерички концепт", који почива на идеји колонизације читавог света. Прва његова жртва били су амерички Индијанци, чија се популација у доба првих досељенике из Енглеске и Холандије процењује на 20-ак милиона.
Од ових досељеника је касније створен мит о "светим ходочасницима" – америчким "очевима оснивачима". Америка је постала "девичанска" и "обећана земља Израела", као и "матица нових Американаца", њихова права духовна домовина. Ови "ходочасници" починили су геноцид над староседеоцима инспирисани библијским митом о доласку Јевреја у Свету земљу.
Американци, баш као и данашњи ционисти, били су убеђени да Бог поклања земљу као награду за њихове врлине. Међутим, Америка није била "нетакнута територија", јер је припадала Индијанцима, баш као што је библијска "света земља" припадала Филистејцима (Палестинцима).
Сијамски близанци, две главе хидре
Данас "америчким Западом" управљају Доналд Трамп и Бенјамин Нетанјаху ("европски Запад" је, по свој прилици, трајно избачен из игре). Обојица усвајају исту, ционистичку идеологију. Како додаје Блерон, обојица су, упркос привидним разликама, врло слични, попут сијамских близанаца или две главе митске хидре. Ова двојица су присвојила судбину Запада и очигледно га воде ка уништењу.
На сваког од њих, каже овај аутор, утицали су аврамски верски фанатици, који су библијски Израел сматрали темељем. Они се и лично познају, јер је Нетанјаху током 80-их представљао Израел у Уједињеним нацијама у Њујорку.
Обојица користе иста средства: бруталност, лаж, манипулацију, масакр, дволичност, издају, додаје овај аутор. И обојица имају на располагању мноштво малих демона који су им потчињени – ситнe европскe шефовe држава, или "човека са моторном тестером", аргентинског председника Хавијера Милеија.
Први, "Дони" је Титан, други, "Биби" је сам Сатана, вођа ћаволских, сотонских легија, каже Блерон, јер и Титан и Сатана, према историчару Данијелу Е. Гершенсону, имају истоветан корен.
Ова двојица психопата или демона претварају Запад у мрачну дистопију, орвеловску ноћну мору, закључује овај аутор, уколико их Русија, Кина, Индија, Иран, итд, не зауставе у томе.