Свет

У сенци Великог брата: Како је Европа деградирала саму себе

Шта се догодило 27. јула 2025. године? Овај датум ће ући у историју као истинска прекретница. Или, као завршни чин ове трагикомедије, која се већ претворила у фарсу. Као завршни чин капитулације Европе
У сенци Великог брата: Како је Европа деградирала саму себеGetty © Andrew Harnik

Компромис који су трансатлантски медији поздравили као договор, а заправо је израз потпуне политичке покорности, долази на наплату.

Шефица Европске комисије прихватила је све диктате председника САД Доналда Трампа још у јулу 2025. Потом је овај "споразум" представљен као "велики компромис". Европа се, између осталог, обавезала на увоз америчког течног гаса у износу од 750 милијарди долара, на инвестиције у амерички привреду од 600 милијарди... Амерички производи, углавном, остају без царина, насупрот томе, ЕУ је прихватила казнене царине од 15 одсто на своје главне извозне производе.

Трамп то назива "равнотежом", али, у стварности, примећује немачки новинар Гинтер Бурбах за "Овертон магазин", то је цена која управо стиже на наплату.

Амерички Велики брат чучи у сваком рачунару

Трамп то уопште не крије. Напротив: он нам то отворено показује, додаје Бурбах, без икаквих дипломатских финеса. Али, најгоре од свега је што европске владе томе аплаудирају.

Овде се, међутим, више не ради о тарифама, додаје немачки аутор, које господа у Вашингтону свакодневно објављују пред телевизијских камерама, већ о самој Европи. Некада велика економска сила нема више ништа да понуди осим поменуте Урсуле, која капитулацију представља као "солидан уговор".

Шта за то време раде остали европски политичари?

Прикривају, маскирају и добро пазе да не изазивају САД. "Фон дер Лајенова, која има одличне трансатлантске везе, делује као амбасадор Вашингтона", каже немачки аутор, "Мерц брани Трампове тарифе као 'покретач модернизације', а Емануел Макрон их опрезне критикује, али је, на крају, присиљен да ућути".

Заправо, каже Бурбах, европске елите раде оно што су усавршиле током година: позирају и не предузимају ништа. Користе езоповски речник, елегантне али шупље фразе које се распадају пред стварношћу. И мешају "трансатлантску лојалност", подвлачи овај аутор, са неодговорношћу према сопственим народима.

Требало би размислити о неколико несумњивих чињеница. За почетак, приступ нуклеарном оружју остаје под потпуном контролом Вашингтона. Сајбер безбедност је, такође, политички условљена. Војна логистика, сателити и системи раног упозоравања су недоступни Европљанима без Американаца.

Амерички софтвер контролише све, додаје Бурбах, а Велики брат чучи у сваком рачунару и у свакој камери у Европи. Размислимо шта то значи сада, под Трампом. Сваки корак само потчињава Европу Великом америчком брату, а Европа очигледно мазохистички чека да Трамп настави да је кажњава.

Операција одвајања Русије од Европе

Томе су претходили догађаји који су водили избијању оружаног сукоба у Украјини. "Они који верују да је рат у Украјини случајна ескалација уопште не разумеју стратешке интересе Вашингтона", наставља немачки аутор. "Од 2014. године, спољна политика САД ради на одвајању Русије од Европе, у шта је уложила колосалне напоре".

САД су од 2014. снабдевале кијевску хунту оружјем и обучавале украјинску војску, користећи западне тактике, и учврстиле су НАТО доктрину у безбедносном апарату земље. "Земља је политички, економски и медијски потпуно интегрисана у Запад", уочава Бурбах "без чланства у НАТО-у, али са јасном прозападном оријентацијом".

Милијарде долара су упућиване у име војне помоћи, што се наставља и данас.

Закључак? Како наглашава немачки новинар, Русија је изолована, Северни ток је саботиран, сви дипломатски канали прекинути, а све то са једним циљем: одвајања ЕУ од Русије. Долар остаје резервна валута (на којој се заснива евро), а систем СВИФТ диктира шта европске компаније могу да раде.

Европа је издана и понижена, тврди Бурбах, а ту издају је омогућила послушна европска политичка класа. Свака од ових полуга је америчко оружје, а Трамп то добро зна; Европа на све остаје нема.

Шта преостаје Европи? Европа нема план Б, нема ништа од стратешке аутономије, нити је могуће замислити неки савез ван америчке сфере утицаја. 

Како каже Бурбах, преостаје јој само чиста зависност, тврди овај аутор. "Француска? Чак и уколико нешто покуша, она ће остати сама. Немачка је разоружана" – упркос грандиозним плановима о наоружавању Фон дер Лајенове и Мерцовим сновима о највећој армији у Европи, моћнијој и од Вермахта, a "НАТО је, без америчког језгра, само шупље тело".

Трамп, у ствари, није проблем колико огледало самих Европљана. "Деградирали смо себе у млађег партнера, из страха, удобности и идеолошке инерције", додаје он, "а сада је прекасно за љубазност".

Дрски просјак из Кијева

Има ли краја том понижавању? Изгледа да нема. Рецимо, Зеленски је дошао у Давос и одмах почео да се жали, јер му је 90 милијарди, пише Енрико Тосели за сајт "Електомагацине", оних које му је обећао Брисел, одвише мало...

И то дрски просјак из Кијева, наставља Тосели, ради без стида, без трунке пристојности: "Мали нитков из Кијева стигао у Европу која је желела и подржавала његов рат, и одмах је поново почео да се жали, наравно – против Европљана".

Десетине милијарди долара, украдене од грађана разних земаља, очигледно му нису биле довољне. Није му довољно ни оружје које је донирала Европа, а ни помоћ коју је Зеленски искористио за лично богаћење и за богаћење своје банде, која данас располаже вилама и златним тоалетима...

У Италији, пише Тосели, људи чекају месецима на хитан лекарски преглед, али новац иде ипак иде Зеленском, али овај нитков се и даље жали и оптужује: "90 обећаних милијарди за њега је кикирики". Ипак, шефу кијевске банде нису баш сви Европљани лоши, додаје овај аутор; добри су они који владају у име интереса олигарха. 

Како закључује италијански писац Андреа Марћиљано, ЕУ је пропала управо из тог разлога: зато што је потпуно потчињена партикуларним интересима финансијских лобија и равнодушна према општем добру. Европа, Европска униј, додаје Марћиљано, није успела у својој мисији, него је издала своју судбину.

Требало би све почети испочетка, уколико за то још има времена, пре него што се пут у уједињену Европу не претвори у зјапећу провалију.

image
Live