Европска будућност? Већина у ЕУ верује да је суморна

Већина становника ЕУ су песимисти кад је реч о својим земљама, ситуацији у свету и америчком председнику Доналду Трампу, пише "Политико" позивајући се на недавно истраживање јавног мнења.

Анкету је крајем новембра спровела маркетиншка агенција ФГС Глобал на више од 11.000 становника 23 земље-чланице ЕУ.

Читавих 77 одсто анкетираних верује да ће живот следеће генерацији бити тежи, док 63 одсто сматра да су "најбоље године иза нас", а 76 одсто верује да је демократија у суноврату, наводе резултати.

"Јасно се види велики, велики степен песимизма", каже Крег Оливер, некадашњи саветник за комуникације британског премијера Дејвида Камерона који сада ради за ФГС.

Истраживање је спроведено током новембра 2025, пре него што је Трамп најавио преузимање Гренланда од Данске, али га је већ тада већина анкетираних становника ЕУ сматрала претњом по мир и просперитет.

Тако 77 одсто сматра да Трамп не заслужује Нобелову награду за мир, док га 69 одсто сматра лошим по глобалну економију, а 64 одсто сматра да је претња миру и безбедности, како у свету тако у њиховим земљама.

У просеку, 65 одсто становника ЕУ сматра да њихова земља иде погрешним путем. У Хрватској је тај проценат 66, а у Словенији 63. Већина је оптимистична само у Пољској, Литванији и Данској.

Бар половина анкетираних се сагласила са изјавом да политички систем "не служи народу и потребна му је суштинска реформа", док је став да систем "добро функционише и не захтева веће промене" био у мањини.

Марта Кос о састанку са Вучићем: Србији потребне реформе да би чврсто остала на европском путу

Тај став је био израженији у Румунији (91 одсто), Грчкој (88 одсто) и Бугарској (86 одсто).

Више од 70 одсто анкетираних у свим земљама сматра да "имају право да очекују више од државе", а мањина сматра да очекују превише.

Како наводе из ФГС, ово јесте јак сигнал за забринутост, али значи и да владе земаља-чланица ЕУ могу да овакво расположење искористе за покретања процеса промена.

"Историјски гледано, у тренуцима када је народ песимистичан може да дође до промене набоље", изјавио је Оливер.

Истраживање је обухватило 11.714 пунолетних особа из Аустрије, Белгије, Бугарске, Хрватске, Чешке, Данске, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Мађарске, Ирске, Италије, Летоније, Литваније, Холандије, Пољске, Португала, Румуније, Словачке, Словеније, Шпаније и Шведске. ФГС наводи да је маргина грешке плус-минус 4,4 одсто.