Свет
Да ли САД понављају судбину Совјетског Савеза: Трамп је нови Горбачов
У току је фундаментална трансформација америчке спољне политике. Ко то не препозна, наћи ће се на зачељу, попут ЕУ. У питању су историјски објективни процеси, који у суштини не зависе од личних особина њихових актера
Неће бити повратка у "нормалу" после Трампа, као што га није било ни после епидемије ковида. Приступ европских глобалистичких елита је опасан и наиван: то је порицање, бежање, затварање очију пред стварношћу.
Њихов приступ феномену "Трамп" може се описати на следећи начин: ако обасипамо "Донија" комплиментима, одиграмо рунду голфа са њим, одемо у сауну, или га зовемо "тата", ствари ће се некако, саме од себе, вратити на старо.
Нико, или готово нико међу западним аналитичарима не зна тачно шта се дешава. Зато се Трамп описује као "луд", "ексентричан", и извлачи закључак да нема сврхе анализирати ни предвиђати његове поступке.
Треба само сачекати новог председника САД.
Испод дубоке државе постоји још дубља дубока држава
Ипак, ствари се у историји никад нису једноставно вратиле у пређашње стање. Рестаурација Бурбона у Француској се убрзо претворила у своју пародију. Наполеон Трећи није уопште подсећао на свог претходника, он је био тај који је окончао очекивања бонапартиста.
Неће бити повратка на старо, тврди политички аналитичар и оснивач пројекта "Ватфор" Сергеј Полетајев за РТ интренешенел. У ствари, додаје овај аналитичар, Трамп делује на крајње предвидљив и застрашујуће доследан начин. Тренутни циљ трампизма је, каже овај аналитичар, да успостави нови глобални поредак и редефинише улогу Америке у њему; његов метод је "револуција одозго".
Погрешно је у њему видети предводника МАГА покрета (Учинимо Америку поново великом), захваљујући коме се вратио на власт. Заправо, као што примећује руски геополитичар Александар Дугин, управо његов повратак на власт показује да испод "дубоке државе" постоји "још дубља дубока држава": тајна структура унутар САД (Запада) која га је поново довела у Белу кућу.
Трамп представља интересе значајног дела америчке елите, констатује Полетајев, а то укључује десничарске конзервативце, велике технолошке компаније, војно-индустријски комплекс, и оне међу економистима који схватају да је САД потребно реструктурирање, јер је претходни модел глобализације исцрпео своје могућности и да води Америку у катастрофу.
Трамп и елите које су са њим дошле на власт ("још дубља дубока држава") смишљено демонтирају читав систем, остављајући све да се чешу по глави. Зашто ломити оно што још увек, мање или више, функционише?
Овакви ставови произилазе из логике старог светског поретка, у коме су САД представљале "светску метрополу", заштићену системом привилегованих савеза, који су се понашали по релативно предвидљивим правилима.
Међутим, начин на који Трамп демонтира стари глобалистички поредак, и да ли ће у успостављању новог имати успеха, то је друго питање.
Слабљење НАТО-а и ЕУ јача САД
Тренутни однос између ЕУ/НАТО-а и Трампове администрације, наставља Полетајев, може се укратко сумирати на следећи начин: Америка прекида своје војне, економске и политичке везе са Европом, Европа се, напротив, бори да одржи ове везе. На дневни ред долазе преговори, ласкање, бескрајни састанци, самити и декларације, али све је то безуспешно па и бесмислено.
Током 2025. године, САД и Европа су, брже или спорије, наставиле да се удаљавају. Нова америчка администрација је оптужила европске нације за стратешко и економско "злоупотребљавање САД", "недовољне издатке за одбрану" и за "незаконито поседовање Гренланда". Међутим, Европа је остала у стању тврдоглавог порицања.
Почетком 2026. године, ова геополитичка бомба је коначно детонирала. Након отмице Николаса Мадура, Трамп се вратио питању Гренланда. И сада је постало очигледно да Европа не може да му парира.
Трампов тим се састоји од "класичних контра-елита", тврди Полетајев, чији је примарни циљ да поткопају постојеће структуре моћи свим расположивим средствима. Трамп глобалисте и њихове институције види као непријатеље и то уопште не крије.
Тек у том контексту, саботирање трансатлантских структура има смисла: што је НАТО слабији, а ЕУ у горем положају, веће су шансе трамписта да консолидују и одрже моћ унутар САД.
Европљани чекају повратак новог "деде Бајдена"
Управо је то, на Минхенској безбедносној конференцији, пре годину дана изјавио потпредседник САД Џеј Ди Венс. Али, Европа је одлучила да на то заборави као на ружан сан, каже Полетајев. Све подсећа на класичан случај порицања. Нојеви забијају главу у песак.
У случају Гренланда, то понекад поприма апсурдне облике, што можемо да припићемо Трамповим личним особинама. У ствари, Трамп је, тврди бразилски геополитичар Пепе Ескобар, "нови Калигула": онај који диже све у ваздух како би видео да ли то може да му донесе неку корист.
На крају крајева, могли су постојати нијансиранији приступи – попут присиљавања Европе да плати за одбрану острва или измишљања неког облика екстериторијалности, уочава овај руски аналитичар, и додаје: "Постоји безброј опција, али то су само детаљи који не мењају фундаментално другачији приступ који трамписти заузимају према међународним односима и, посебно, према Европи."
Зато Европска унија, као што је дефинисано у новој америчкој Стратегији националне безбедности, остаје најважнији непријатељ САД. У принципу, закључује Полетајев, ми смо сведоци веома доследног, предвидљивог и кохерентног процеса.
Да ли ће Америка избећи судбину Совјетског Савеза
Закључке можемо извести сами. Трамп није (никад није би био) присталица МАГА покрета. Он ради на успостављању новог/старог "светског поретка": колонијалног модела, у коме ће Америка и даље бити на првом месту, новог "златног доба" колонијализма који је владао крајем 19. и почетком 20. века.
Оне ствара "нову Америку", већ само покушава да обнови "стару". Трамп је, заједно са Рубиом, Венсом и другима из његовог тима, истински неоколонијалиста и амерички националиста, и то не крије. Парадоксално, све док слаби НАТО и ЕУ, силама попут Русије и Кине, Трампови потези иду на руку. Очекивања ЕУ да се "врати деда Бајден" су илузорна. Нико није двапут ушао у исту воду.
Да ли ће Трамп у томе успети? Веома мало вероватно, тврди Полетајев: "Чак и ако дође до контрареволуције у САД и глобалистички демократе поврате власт, суочиће се са потпуно другачијим међународним пејзажом и деловаће у складу са њима."
У току је фундаментална трансформација америчке спољне политике. Ко то не препозна, наћи ће се на зачељу, попут ЕУ. У питању су историјски објективни процеси, који у суштини не зависе од личних особина њихових актера.
Да ли је ово добро за САД, пита се руски аналитичар, и одговара: "Вероватно не. Баш као и Трамп, лидер СССР-а Михаил Горбачов је током 1980-их покренуо дубоке реформе, познате као перестројка, не без разлога; препознао је да земља иде ка катастрофи."
Горбачовљеве реформе су се на крају показале као катастрофа за СССР; лек се испоставио као гори од болести. И САД ће се вероватно суочити са сличном судбином.
САД се, закључује Полетајев, налазе на истом путу којим је већ прошао Совјетски Савез.
Live
