Господари из Давоса више не владају светом. Владају само Западом, или можда само једним његовим делом. То нам је белодано показао овогодишњи Светски економски форум у Давосу (ВЕФ), који се значајно разликовао од свих претходних. За почетак, њиме нису парадирали Европљани, примећује италијански геополитичар Лоренцо Марија Паћини на сајту "Фондација стратешке културе", већ Американци, које је лично представљао председник САД Трамп.
Једини европски глас, наставља италијански геополитичар, био је глас Емануела Макрона, са модрицом на оку и наочарима у стилу филма "Топ ган". Али, то је, каже Паћини, био пре очајнички покушај Макрона да се наметне као једини достојни саговорник старог европског поретка, док се свет већ усмерава ка другим орбитама. Кристин Лагард и Урсула фон дер Лајен, и поред њихове уобичајене проевропске реторике, или захваљујући управо њој, биле су практично неприметне.
Потом је дошао Доналд Трамп као торнадо који је дигао све у ваздух и оставио учеснике давоског скупа збуњеним.
Дотрајала "тврђава елита" у швајцарском градићу Давосу
На Форуму, који се одвијао под називом "Дух дијалога", уопште није било дијалога. Био је то пре Трампов монолог о редефинисању улоге САД у будућем светском поретку, са Америком као централним актером. Управо то је језик који старе, пословне и политичке западне елите, окупљене на "крову света", или у "тврђави елита у Давосу", не разумеју. Шта се заиста дешава са "трансатлантским односима"?
Иначе, Форум у Давосу основао је 1971. универзитетски професор Клаус Шваб. Његов првобитни циљ био је "размена менаџерских идеја и неговање трансатлантског дијалога између европских и америчких компанија". Године 1987, организација је усвојила име под којим је данас позната и постала "мултилатерална глобална платформа за дискусије политичких и пословних западних елита".
Зашто се Форум из 2026. толико разликовао свих од претходних, дефинисаних у духу капитализма и формулисаних у Давоском манифесту из 2020? Прва ствар је промењени међународни пејзаж. Веома напети геополитички контекст, уочава Паћини, са снажним тензијама међу великим силама, доминирао је дискусијама, а још више иза кулоара. "Мање Европе, а више Америке", то би могао бити мото скупа.
Потом се појавио Трамп, који је говорио о својој идеји о стварању "Одбора мира", који, очигледно, представља пандан или замену за Уједињене нације. Углавном, његова идеја је увек иста: Америка је та која доминира. Или, речима Паћинија: "Трамп наставља своју глобалну игру геополитичког покера и при томе никога не штеди."
Дементни плес Европљана
Испод те фасаде лежи Трампова намера да протресе глобалистички центар утицаја који је био изразито евроцентричан. Односно, да скрене пажњу са Европе на Америку. Изгледа да је у томе и успео: Одбор за мир постао је "тема месеца" и готово потпуно засенио друге медијске трендове, чак и пре него што је постао геополитичка чињеница.
Новински извештаји подредили су се америчком наративу. Циљ овог померања фокуса медијске пажње нису непосредни ефекти, додаје Паћини, већ заузимање когнитивног и наративног простора.
Све у свему, у питању је наратив који "доказује" да су САД, под вођством Трампа, и даље "централни актер". Како закључује Паћини: "Сведоци смо дементног плеса – Европљани изгледају као да су под утицајем неког опојног средства и да губе контролу чим амерички или саговорник са Глобалног југа уђе на сцену. Американци предводе овај плес, остали прате ритам – ритам који више подсећа на макабрични плес (Данс макабр – мртвачки плес) , који означава крај старог европског система."
Или, на његов некролог, на његова посмртна звона.
Кина је прешла Рубикон
Стари свет умире, а нови свет се бори да се роди, и сада је време чудовишта, писао је 20-их година прошлог века италијански мислилац Антонио Грамши. Тако, у најкраћем, скуп у Давосу описује италијански геополитичар Пепе Ескобар.
Заправо, када милијардери у Давосу траже "више социјалне правде", то је доказ да су престрављени предстојећим догађајима и да су наслутили, додаје Ескобар, "дубоке пукотине у 'међународном поретку заснованом на правилима', који је већ најмање годину дана само мртвац који више не хода".
Ту је, додуше, био и говор канадског премијера Карнија, али то је, примећује бразилски публициста, само лукав начин да се сахрани стари поредак, који би сада требало да попуне "средње силе", углавном Канада и неке европске државе, обавезно, без Глобалног југа.
Међутим, стратешко партнерство Русије и Кине поништава ове идеје, које представљају софистицирани покушај преваре. У Давосу се на кратко појавио и "технолошки милијардер" Илон Маск, како би промовисао идеју о претварању Гренланда, "тога комада леда" (Трамп), којим ће владати техно-директори, представљајући се као "краљеви филозофи".
Чак и у таквом Давосу, ипак се појавио гласник Глобалног југа, кинески потпредседник Хе Лифенг, како би саопштио "лошу вест" по Запад: да је Кина, упркос америчкој буци и бесу, већ дубоко закорачила у нову фазу, у којој ће постати ново "светско тржиште" и на тај начин заменити посрнуле и посустале САД.
То уопште нису приметили, или нису смели да примете послушни западни медији. Можда нису ни многи учесници форума, који су се забављали Трампом, његовим наративима о "Америци као водећој сили", или Гренландом.
Ипак, Кина је управо прешла преко Рубикона.