Преврнути колонијализам: Шта Кира Стармера очекује у Кини?

Велика Британија је током 19. столећа, често у савезу или дослуху са осталим западним силама и Јапаном, захваљујући не претерано великој али за то време модерној флоти и војној сили, успела да примора Кину да почне да увози опијум, а потом да чини и остале територијалне, економске и војне уступке. Агонија Кине трајала је од опијумских ратова средином 19. века до 1949. године, када је основана НР Кина, чврсто решена да оконча оно што Кинези данас називају "веком националног понижења", што се до данас и догодило.

Моћ НР Кине је уздигнута, а кинеско друштво повратило је осећај националног достојанства и самопоуздање на светској историјској сцени.

Посета на предлог Даунинг стрита

У таквим околностима, које бисмо могли назвати околностима преврнутог колонијализма, британски премијер Кир Стармер долази у званичну посету Пекингу, која ће трајати наредних пет дана. Посета би, што пуно говори само за себе, требало да буде остварена на предлог Даунинг стрита.

Председник НР Кине Си Ђинпинг боравио је у званичној посети Великој Британији 2015, а премијерка Тереза Меј у посети Кини 2018. године.

У каквим околностима Стармер долази у Пекинг?

Од тада до данас, ствари су се на геополитичкој и економскј сцени из корена промениле. Кина је у значајној мери технолошки сустигла најразвијеније земље Запада на челу са САД, а њена економија чини окосницу светског економског развоја. Полако али сигурно, пре свега у форматима БРИКС-а и ШОС-а, рађају се алтернативе постхладноратовском, односно униполарном свету.

Крај саге о суперамбасади? Лондон одобрио изградњу кинеског представништва

Кир Стармер, напросто, не долази у "исту" земљу, као његова претходница пре осам година.

Британски новинар Ијан Ричи, који се ових дана поново запутио у Кину, о томе исцрпно пише, упозоравајући Стармера да ће предстојећа посета Пекингу за њега бити "веома отрежњујуће искуство".

Да је Велика Британија, упркос политичким разликама, и те како заинтересована да унапреди односе и сарадњу са Кином, види се по напрасној одлуци Даунинг стрита од пре неколико дана да НР Кини ипак одобри изградњу нове амбасаде у Лондону која ће бити највећа кинеска амбасада у некој европској земљи.

Кина има ниво инфраструктуре о каквом Велика Британија може сам да сања

"Далеко од тога да је то сиромашна земља у развоју каква је била пре 40 година, он (Стармер) ће открити да Кина данас има ниво инфраструктуре о каквом ми у Уједињеном Краљевству можемо само да сањамо", наводи Ијан Ричи у тексту који је објављен у електронском издању магазина "Дејли бизнис".

"Случајно, управо се сада налазим у Кини. Последњи пут сам је посетио пре 20 година и тада су улице биле углавном пуне бицикала. Данас су подједнако закрчене саобраћајним гужвама као и у сваком другом граду на свету, при чему је готово половина возила електрична – категорија у којој доминирају кинески произвођачи. Током последњих двадесет година, током којих Велика Британија није успела да изгради ниједну брзу железничку пругу на простору од Лондона до Бирмингема, Кина је изградила мрежу од 31.000 миља (око 50.000 километара) брзих пруга које повезују више од 550 градова широм земље, покривајући 97 одсто градова са популацијом већом од 500.000 становника. Ово пишем у новом, глатком брзом возу који јури брзином већом од 200 миља на сат и прелази 770 миља, путујући од Пекинга ка најсевернијем граду Харбину. Да је таква пруга изграђена у Великој Британији, њена дужина би могла да повеже све веће градове од Лондона до Инвернеса", констатује Ијан Ричи, додајући да је, у времену током којег Велика Британија није успела да дода ниједну писту постојећим аеродромима, Кина изградила 130 аеродрома, темпом од шест до осам аеродрома годишње.

"Док ми нисмо изградили ни један нови велики аутопут, Кина је у две деценије реализовала највећи програм изградње путева у историји, изградивши 96.000 миља висококвалитетних брзих саобраћајница – мрежу која је сада отприлике двоструко већа од америчког система међудржавних аутопутева", наглашава Ијан Ричи.

За четрдесет година прешли пут од ничега до свега

Упозоравајући свог премијера на оно што ће га дочекати у Кини, Ијан Ричи наводи и да се Велика Британија бори да изгради 250.000 станова годишње, док су Кинези током последњих двадесет година изградили невероватних 170 милиона станова.

"Један кинески колега ми је рекао: Током последњих четрдесет година прешли смо пут од тога да немамо ништа до тога да имамо све. И заиста мора да делује тако. Осамсто милиона људи извучено је из сиромаштва. Иновације су свуда – наш такси са аеродрома сам се довезао у град, а послуга у хотелу се доставља уз помоћ уредног, самопокретног робота", наводи Ијан Ричи.

Кину воде озбиљно квалификовани појединци

"Човек се пита како је Кина постигла толико тога у тако кратком времену. Један од разлога можда лежи у политичком руководству. Док Велику Британију воде правници и политичке технократе, а САД бизнисмени из области некретнина и телевизијски коментатори, Кину воде озбиљно квалификовани појединци", истиче Ијан Ричи.

Он напомиње да и међу члановима Сталног комитета Политбироа (највишег органа власти) доминирају инжењери, а да се састав потом проширио економистима и друштвеним научницима, са циљем управљања следећом транзицијом ка услужној економији.

Британија у поређењу са Кином све више изгледа као земља трећег света

"Сада (Кинези) снажно улажу у фундаментална истраживања и развијају водеће позиције, између осталог у вештачкој интелигенцији, квантном рачунарству, нуклеарној фузији и медицинској технологији. Сер Пол Нурс, будући председник Краљевског друштва, каже да Велика Британија у поређењу са Кином изгледа све више као земља трећег света, док Кина напредује уз огромна улагања у научна истраживања. Управо је претекла САД у Nature индексу, који прати висококвалитетне научне радове у водећим часописима", наводи Ијан Ричи у тексту који је више упозорење премијеру Киру Стармеру.

Глобално истраживање: Трамп чини Кину великом, Европа на маргини, САД нит' воле, нити их се боје

Трамп је учинио Кину великом

Председник Трамп можда има мешовит учинак у стварању поново велике Америке, али су његови недавни потези свакако допринели томе да се Кина учини великом, констатује британски новинар.

"Са тридесет одсто светске производње и растућим лидерством у све ширем спектру иновативних технолошких области, Кина се више не може игнорисати. Двадесети век је можда био амерички. Али 21. век се очигледно обликује као – кинески", наводи Ричи.

Пре Стармера Пекинг посетио Марк Карни

Ништа мање важна вест је и да је канадски премијер Марк Карни боравио у званичној посети Кини средином јануара.

Портпаролка Министарства спољних послова Мао Нинг, најављујући посету, изјавила је да Пекинг придаје велики значај овом сусрету званичника две земље, што је била прва посета једног канадског премијера Кини после осам година.