Од свог оснивања пре скоро осам деценија, НАТО је почивао на идеји поверења, претпоставци да ће свака чланица, а пре свега њена најзначајнија - САД, бранити савезника који је нападнут.
То поверење, већ озбиљно нарушено Трамповим поновљеним довођењем у питање корисности НАТО-а, овог месеца је разбијено његовим претњама да ће отети Гренланд од Данске, блиског партнера НАТО-а.
То је сеизмичка промена која ће приморати осиромашене америчке савезнике да невољно преиспитају како да организују сопствену безбедност.
"Ова криза је много гора од свега што смо видели у 77 година историје НАТО-а , свега од 7. децембра 1941. године, када су Сједињене Државе формализовале идеју да је безбедност Европе фундаментална за безбедност САД", каже Иво Далдер, бивши амерички амбасадор при НАТО-у. "Та идеја која је формализована у облику споразума 1949. године је нестала. Готова је."
Европски лидери сада све више сумњају у спремност Америке да им помогне - како око Украјине, тако и генерално.
"Штета је начињена, а неизвесност у вези са кредибилитетом америчке посвећености сада је подструја трансатлантских односа", рекла је Рејчел Елехус, шефица Краљевског института уједињених служби (РУСИ) у Лондону и бивша званичница НАТО-а и Пентагона.
Иако је будућност Алијансе осетљива тема за већину чланица, поједини европски званичници су почели да инсистирају на активнијој дебати о безбедносној архитектури континента.
"Морамо имати јасну стратегију о томе како замењујемо, са материјалне тачке гледишта, све те (америчке) капацитете, оно што називају материјалном одбрамбеном спремношћу", рекао је за "Фајненшел тајмс" Андријус Кубилијус, комесар ЕУ за одбрану.
"Али такође ћемо морати све више и више да разговарамо о нашем разумевању наше институционалне одбрамбене спремности. Оно што можемо назвати европским стубом НАТО-а. Те дискусије би такође требало да постану све интензивније. Сада је право време. То је оно што морамо да урадимо".
Наставите да сањате
Ако би се САД повукле из европске одбране или је напустиле, то би поставило застрашујуће изазове за европске владе.
"Ако неко овде мисли... да Европска унија или Европа у целини може да се брани без САД, нека настави да сања", рекао је генерални секретар НАТО-а Марк Руте Европском парламенту. "Ако заиста желите да идете сами, заборавите да икада можете стићи тамо са 5 посто (издвајања за одбрану). Биће 10 посто. Морате да изградите сопствене нуклеарне капацитете. То кошта милијарде и милијарде евра."
Руте је такође био оштар поводом дискусија о такозваном европском стубу унутар НАТО-а. "Европски стуб је помало празна реч. Желим вам срећу ако желите да то урадите... Мислим да ће се Путину то допасти".
Алијанса је у великој мери зависна од САД за кључне капацитете, посебно: обавештајне службе, извиђање и надзор; борбене комуникације и рачунарство у облаку; противваздушну одбрану; тешке транспортне авионе и сузбијање непријатељске противваздушне одбране.
Европским чланицама НАТО-а такође недостају довољне количине прецизних ракета дугог домета, а морали би да се снађу без америчких снага од 128.000 људи.
Билион долара и 25 година
Директна замена америчког доприноса коштала би билион долара, под претпоставком једнократних трошкова набавке и 25-годишњег животног циклуса опреме, проценио је Међународни институт за стратешке студије у извештају прошле године. У неким случајевима, као што је случај са шпијунским сателитима, попуњавање празнине коју су оставиле САД могло би да потраје деценију или више.
Поред тога, замена америчког нуклеарног одвраћања у Европи, било проширењем величине и обима британских и француских нуклеарних капацитета или развојем нове платформе, представља посебан и додатни изазов сасвим другачијег обима.
Европски политичари често говоре о европском стубу НАТО-а, али ретко кажу шта то подразумева. Званичници НАТО-а и аналитичари одбране кажу да би било боље замислити европеизацију НАТО-а за конвенционалну одбрану - постепено замењујући америчко особље и средства. То би се такође потенцијално ускладило са агендом Трампове администрације о пребацивању терета.