Зеленски у Давосу: Рика преплашеног зеца    

Сукоб се наставља и наставиће се све док се руски циљеви не остваре, макар и уз осмехе и руковања Путина и Трампа. То је језик дипломатије, који захтева извесну интелигенцију, коју Зеленски, очигледно, нема, и никад је није ни имао, наводи италијански писац Андера Марћиљано

Не постоји једна Украјина, данас постоји неколико различитих Украјина, од којих свака живи различитим животом. За почетак, Украјина на првим линијама фронта, са углавном уплашеном, десеткованом, деморалисаном војском, и остацима остатака неонацистичких батаљона.

Постоји и Украјина која већином живи у мраку, без грејања, без струје, без воде. А постоји и она Украјина која се сместила у резиденцијалним четвртима Кијева, у Банковој улици, у луксузним вилама са златним тоалетима. Као и Украјина у егзилу, већином у Западној Европи, коју чине они који су били довољно паметни да виде куда све то води. Наравно, и они су са препуним џеповима.

Рат је за сиротињу.

То су веома различите Украјине. Коју Украјину је на Светском економском форуму у Давосу, који окупља западне политичке и пословне елите, представљао мали шеф кијевске хунте, који се одазива на име Владимир Зеленски?

Очигледно ону са златним тоалетима. Украјину неонациста, који не престају да се размећу громким паролама и који нису одвише забринути у шта су, после четири године рата, претворили једну богату земљу. Ону Украјину која није била у стању да нађе начин да живи у миру са својим суседима.

Зец из Давоса

У Давосу, примећује италијански писац Андера Марћиљано за сајт "Електомагацине", Зеленски је рикао – и зачудио Европљане, који су га увек подржавали.

"То је неправедно!", плашљиво је рекао италијански министар спољних послова Тајани, који неће бити упамћен ни по чему. Он је, додаје Марћиљано, био увређен дрскошћу малог украјинског лопова.

"Зеленски је рикао", наставља италијански аутор, "упирао прстом и оптуживао... али његова рика је била само рика зеца".

То није гест снаге, каже Марћиљано, то је само страх. "Страх, или, боље речено, терор, јер је, чак и са својом изузетно ограниченом интелигенцијом, Зеленски схватио да је крај близу".

Крај игре.

Па, имао је могућност да се из свега тога извуче. Руски председник Путин, пише Марћиљано, дао му је управо невероватан број прилика да се извуче из свега без прелома одвише костију.

Али, Зеленски је само играчка, марионета у туђим рукама.

Време је за коначни обрачун

Најпре, Зеленском је понуђено да преговара. Почев од Минских споразума, који је требало да заштите Русе, изложене стварном геноциду, који живе – или који су живели – у источној Украјини.

Међутим, данас знамо, захваљујући, између осталог, и признању бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел, да је у питању био покушај преваре, и то не претерано интелигентан. Минским споразумима требало је купити време како би се наоружали и обучили Украјинци по "западним стандардима". Потом су Украјинци послати у кланицу.

Специјална војна операција, коју је покренуо Кремљ, још није прави, пунокрвни рат. То је само "циљана војна интервенција", додаје италијански писац, која је и даље остављала могућност преговора отвореном.

Иста ствар се поновила и у Истанбулу. Већ потписан споразум је, поново, погазио Зеленски, који се надао "победи", уз помоћ Запада.

Како, међутим, на могућност преговора данас реагује кијевска хунта? Увек исто: тероризмом. "Зеленски данас покушава да терористичким нападима, нападима на цивиле, заустави све мировне преговоре", изјавила је представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

Остатак нам је добро познат. Када је победио на америчким изборима, Трамп је покушао да постигне споразум са Путином, али је та понуда, сматра Марћиљано, дошла прекасно. Руски лидер више не верује Западу. Трамп је, такође, наставио да продаје оружје кијевском режиму, које сада плаћају Европљани. И то је све. 

Украјинци се и даље редовно упућују на фронт, на клање, у машину за млевење меса. Европска "коалиција вољних" покушава да по сваку цену, настави рат. Она и даље покушава да нанесе "стратешки пораз Русији".

Није ли, најзад, стигло време коначног обрачуна, пита се овај аутор.

Коме звоне посмртна звона?

Сукоб се наставља, пише Марћиљано, и наставиће се све док се руски циљеви не остваре, макар и уз осмехе и руковања Путина и Трампа. То је језик дипломатије, који захтева извесну интелигенцију, коју Зеленски, очигледно, нема, и никад је није ни имао.

Шта је следеће? Крим, Донбас, Одеса, тврди овај аутор, остатак Украјине ће бити неутралан и демилитаризован: "Неће проћи дуго, и Руси ће вероватно ускоро стићи у Кијев, да намире своје старе рачуне."

Зеленски одлази у Давос да би тражио још новца од европских пореских обвезника. Иза њега стоји неизбежна шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, додаје француски адвокат Режис Де Кастелно, која покушава да настави са својим уходаним финансијским манипулацијама под маском подршке Украјини...

Са говорнице у Давосу Зеленски је рикао и вређао, али то је, примећује Марћиљано, само рика зеца, који покушава да побегне са оним што је сакупио. Заправо, Зеленски је у Давосу, починио дипломатски скандал првог реда, о коме не смеју (није им дозвољено) да извештавају велики западни мејнстрим медији.

Примећује ли он да му већ звоне посмртна звоне? Изгледа да не. И за то је потребна извесна интелигенција, коју Зеленски једноставно нема.

Требало би, каже италијански писац, да се молимо за његову душу.

Душу малог, тужног кловна из Кривог Рога, који је некада го весело свирао гитару.