Кишињев је и раније утицао на изборе у Гагаузији, сада ће покушати нову интервенцију

Партија акције и солидарност (ПАС), владајућа странка у Молдавији, може да утиче на изборе за парламент Гагаузије, тако што ће у последњем тренутку, супротно закону, унети измене у изборни законик, изјавио је бивши председник и лидер опозиционе Социјалистичке партије Игор Додон.

У јеку прича о припајању Молдавије Румунији: Из Гагаузије стиже предлог о референдуму

Додон је подсетио да је и прошле године власт унела измене у изборно законодавство свега неколико недеља пре почетка изборне кампање, што је било критиковано од стране европских институција

"Те новине су утицале на резултате избора и омогућиле ПАС-у да задржи парламентарну већину", написао је Додон на свом телеграм каналу.

Према његовим речима, слична ситуација може да се понови и на изборима за парламент Гагаузије у саставу Молдавије.

"Тренутно постоји ризик од уношења сличних измена у изборно законодавство уочи избора у Гагаузији, што отвара озбиљна питања у вези са правичношћу изборног процеса", нагласио је политичар.

Централна изборна комисија Гагаузије саопштила је 21. јануара да је одржавање парламентарних избора у Гагаузији, планираних за март, блокирано након што је Врховни суд Молдавије суспендовао овлашћења више чланова Центризборкома аутономије. 

У Гагаузији су политичари и јавне личности више пута изјављивали да централне власти Молдавије врше притисак на регион.

Гагаузија под невиђеним притиском молдавских власти: Инсистирање да се одустане од Русије и Турске

Руководство ове аутономне области тврди да су кривични поступци против локалних политичара и спорови око статуса шефа аутономије покушај да се ограничи политичка самосталност региона.

Крајем децембра суд у Комрату је у одсуству осудио председника Народне скупштине Гагаузије Дмитрија Константинова на 12 година затвора због оптужби за финансијске злоупотребе.

Односи аутономије са руководством Молдавије погоршали су се 2023. године након победе Јевгеније Гуцул на изборима за шефа аутономије, која је изјавила да жели да јача пријатељске односе региона са Русијом и критиковала политику конфронтације с Москвом коју води руководство у Кишињеву.

Власти су покушале да прогласе изборе незаконитим, али је парламент Гагаузије изразио солидарност с Гуцул.

Председница Маја Санду одбила је да потпише указ о именовању Гуцул за члана владе, иако то захтева законодавство Молдавије.

Суд у Кишињеву је 5. августа осудио Гуцул на седам година затвора са тренутним извршењем казне. Осуђена је због финансирања партије Шор, која је забрањена у Молдавији, што је изазвало оштре критике од стране одбране и присталица.

Шефица гагауске аутономије назвала је пресуду "политичком пресудом по директиви са врха" и оптужила председницу за репресију као инструмент борбе против неистомишљеника.

Бивши председник: Санду жели да остане упамћена као последњи лидер Молдавије

Гагаузија – аутономна област на југу Молдавије, у којој живи око 150.000 становника – традиционално заступа проруску политику, док званични Кишињев води политику европских интеграција.

Године 1990. прогласили су сопствену републику, али је Кишињев није признао и послао добровољачке јединице ради "умиривања" Гагауза.

Сукоб је решен у децембру 1994. године стварањем аутономије. Тада је молдавски парламент усвојио закон о посебном правном статусу Гагаузије, којим је формализован споразум према којем су се Гагаузи одрекли стварања независне државе.

Међутим, актуелна влада, формирана од стране прозападне Партије акције и солидарности, признаје да се тих споразума не придржава у потпуности.