Свет
Европа без идеје и без суверинитета: Гуске у магли
На Западу је суверена једино Америка. Само она може да доноси одлуке. Остали су слуге, вазали, нико и ништа. Обични достављачи пица. Који не заслужују чак ни бакшиш
Русија не намерава да разговара са Кајом Калас, комесарком Европске уније за спољне послове. Очигледно је да Русија, а ни Сједињене Америчке Државе неће ни о чему да расправљају са шефицом европске дипломатије Кајом Калас, потребно је сачекати да она оде, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.
"Нажалост", додао је, "дегенерација политичара на власти (у Европи) утиче на цео систем међународних односа. Да, они су некомпетентни."
Ко може да о било чему разговара са Кајом Калас?
"На крају крајева, нити ћемо ми икада разговарати о нечему са њом, нити ће Американци разговарати са Каласовом о било чему, то је очигледно. Шта онда да радимо? Морамо да сачекамо да она оде", изјавио је Песков.
Зашто? Једноставно зато што Русија нема времена за губљење времена са потпуно неспособним особама, пише италијански писац Андреа Марћиљано на сајту "Електомагацин". Шамар ударен Каласовој био је политички шамар првог реда, без извињења.
Русија нема да о чему разговара ни са поменутом Каласовом, као ни са читавом Европском унијом, и њеном номенклатуром, барем онаквом каква је данас. И то је, додаје Марћиљано, знак колико ЕУ тренутно вреди на међународној политичкој сцени: мање од нуле.
Политика, права политика, данас се води другде: у Белој кући, у Кремљу, у Забрањеном граду, чак и у неким подсахарским, афричким престоницама. Свакако не у Бриселу. Песков није штедео речи, каже Марћиљано. То шта је рекао о Каласовој, рекао је изузетно јасно, оштро, и не без ироније.
Савијање банана
Иначе, Каласова је Естонка, која добро представља овакву Европу, лишену суштине, тврди италијански писац – Европу без идеје. Она је нереална, арогантна, и заиста неспособна, каже Марћиљано, али је именована на ову функцију, која је исто што и функција министарке европских спољних послова, која захтева личност далеко већег угледа, и политичког и интелектуалног. Европљани, европски народи, нажалост, нису били те среће.
Каласова мрзи Русију, од које је њена породица стекла само користи и привилегије. Њен отац био је високо позициониран у совјетској номенклатури, али она ипак, упркос свему, чак и упркос здравој разуму и свакој логици, мрзи Русе, што је, примећује овај аутор, апсурдна мржња, али савршено функционална за оне који желе да се рат у Украјини настави, по могућности унедоглед.
Оно што је рекао за Каласову, портпарол руског председника, могао је да каже и за Урсулу фон дер Лајен, шефицу Европске комисије. И ова немачка фрау мрзи Русе, али то се поклапа са интересима невидљивих господара Европе, а можда још више са интересима оних који не желе стварање истински политичког ентитета у Европи.
У брислеским канцеларијама се за то време, додаје Марћиљано, "баве савијањем банана". Наметањем ограничења и забраном економског развоја; обезбеђивањем милијарди долара малом кијевском тиранину и његовим следбеницима, који ће, вероватно, донети потпуну пропаст Украјини, док ће они наставити да се купају у својим златним тоалетима, не марећи за масовне покоље и разарања.
Песков то добро зна и зато је, закључује Марћиљано, ударио громогласни шамар госпођи Калас.
Игра малог тиранина из Кијева
За то време је, док су Русија, САД и Украјина започеле преговоре у Абу Дабију, Давос показао стварну позицију ЕУ у тек настајућем светском поретку, констатује социолог Рикардо Мартинс на сајту "Њу истерн аутлук", која је искључена из доношења свих важних политичких одлука, што је не спасава од тога да сноси трошкове, и рата и мира.
Форум у Давосу, додаје Мартинс, више него боло шта друго, разоткрио је стварну улогу коју Европа има у "паду Запада". Он неће бити упамћен као "форум за глобалну координацију", већ као "обдукциони извештај о међународном поретку предвођеног Западом".
Оно што смо гледали у Давосу, у питорескном, алпском окружењу, додаје овај социолог, није било јединство Запада, већ, упркос свим реторичким украсима, демонстрација његовог распада. Стратешку конфузију Европљана пратио је осећај да је свет већ одавно превазишао оквире које још бране евроатлантске елите.
Један од говора, сматра Мартинс, који је посебно јасно обележио овај тренутак, јесте говор Владимира Зеленског, малог тиранина из Кијева.
Говор Зеленског био је упечатљив не само због свог тона, већ и због циљане публике, тврди овај социолог: он је оптужио је ЕУ за стратешку неодлучност, војну слабост и немоћ да гарантује безбедност Украјине. Европа "још не зна како да се брани", рекао је Зеленски, и остаје структурно зависна од Вашингтона.
То је, заправо, било још једно јавно понижење Европе, на које није уследио никакав одговор. Његову реторику, наставља Мартинс, треба схватити као "коначни обрачун" – игру на "све или ништа", у којој је спалио све мостове и покренуо фронтални напад, без обзира на последице.
ЕУ у стању стратешке парализе
Зеленски је у Давосу о Европи говорио као о слабој и аморалној. Оптужујући Европу, Зеленски је покушао да кривицу претвори у полугу у завршној фази преговора, тврди Мартинс.
Наш избор
До Давоса, Кијев је већ био свестан да се у Абу Дабију између САД, Русије и Украјине преговара о територијалним уступцима – наравно, без учешћа Европе.
Зеленски је затражио да Украјина – или оно што од ње буде остало – буде, под хитно, примљена у ЕУ. Према извештају "Фајненшел тајмса", још током 2027.
То омогућава Зеленском да територијалне губитке претвори у "цивилизацијски добитак": Украјина ће изгубити територије, али ће, наводно, постати "део Европе".
Узалуд. Одговорио му је немачки канцелар Мерц: идеја, да се Украјина придружи ЕУ током 2027. је, према Мерцовим речима, "ван сваке памети". Украјини предстоји веома дуг пут до пријема у "клуб привилегованих". То је привилегована Божја башта, рекао је бивши шеф европске дипломатија Жозеп Борељ, све остало је џунгла.
Шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен је на Форуму похвалила "херојску борбу Украјине", али није одговорила на оптужбе Зеленског. Ова асиметрија указује на дубљи проблем: неспособност Европе да финансијску моћ претвори у стратешку.
Другим речима, Европа се нашла у стању стратешке парализе. У преводу: можете плаћати, али не можете доносити одлуке. У стилу оне народне изреке: зна се ко коси, а ко воду носи.
Порука је крајње јасна: на Западу је суверена једино Америка. Само она може да доноси одлуке. Остали су слуге, вазали, нико и ништа. Обични достављачи пица. Који не заслужују чак ни бакшиш.
Live
