Свет
Крај једне ере: Нови СТАРТ истиче, а са њим и контрола над нуклеарним оружјем
Нови СТАРТ је био једини споразум о механизмима за обавештавање, инспекцију, верификацију и поштовање споразума између Русије и САД
Споразум о стратешком наоружању (СТАРТ), последње правно ограничење које је одређивало максимум борбених ракета и нуклеарних бојевих глава у Русији и САД, истиче 5. фебруара.
"Свет стоји на прагу нове трке у наоружању", рекао је за "Фајненшел тајмс" експерт Џејмс Ектон. Он сматра мало вероватним да ће за његовог живота бити потписан још један споразум који ограничава количину оружја.
Генерално, експерти које је контактирао лист – макар они западни, прилично суморно гледају на могућност евентуалног новог СТАРТ-а, иако је руски председник Владимир Путин понудио да током једне године и Русија и САД наставе да се придржавају централних квантитативних ограничења у складу са споразумом.
Роуз Готемелер, бивша главна америчка преговарачица о споразуму (као подсекретарка за контролу наоружања) прокоментарисала је да је било "логично" да САД прихвате руску понуду о добровољном продужењу споразума, упозоривши: "Руси могу да нагомилају бојеве главе брже него ми."
Међутим, чини се да је амерички председник Доналд Трамп у недавном интервјуу за "Њујорк тајмс", мање више одбацио ту могућност. "Ако истекне, истекао је", рекао је.
Споразум под именом "Нови СТАРТ" последњи је у низу договора о смањењу броја ракета и атомских бојевих глава. Још 1991. су Вашингтон и Москва потписали оригинални СТАРТ (на руском: СНВ), док је СТАРТ II потписан 1993. Трећи, познат у Русији као СНВ-3 а у Америци као "Нови СТАРТ", потписан је 2010. године а продужен 2021.
Значај Новог СТАРТ споразума је тешко преценити. Како су други нуклеарни споразуми укинути последњих година, ово је био једини преостали споразум о механизмима за обавештавање, инспекцију, верификацију и поштовање споразума између Русије и САД. Заједно, оне поседују 87 посто светског нуклеарног оружја.
Са нестанком СТАРТ-а, многи очекују да је се убрзати светска трка за нуклеарним наоружањем.
Шта је Нови СТАРТ?
Нови СТАРТ или Прашки споразум потписали су тадашњи председник САД Барак Обама и његов руски колега Димитриј Медведев у Прагу 8. априла 2010. године. Ступио је на снагу следеће године.
Заменио је споразум из 2002. године којим су се Русија и Сједињене Државе обавезале да смање своје оперативно распоређене стратешке нуклеарне бојеве главе на између 1.700 и 2.200 до краја 2012. године.
Нови СТАРТ споразум захтевао је даље смањење нуклеарног оружја дугог домета и пружио је већу прецизност у вези са различитим типовима лансирних система. Нова ограничења су била:
- 700 распоређених интерконтиненталних и подморничких балистичких ракета (заједно са тешким бомбардерима)
- 1.550 нуклеарних бојевих глава распоређених на тим платформама и
- 800 лансирних система (и распоређених и нераспоређених).
Ова смањења су постигнута до 5. фебруара 2018. године.
Споразум је укључивао механизме за усклађеност и верификацију, који су ефикасно функционисали. Предвиђао је размену података два пута годишње и континуирано међусобно обавештавање о кретању стратешких нуклеарних снага, што се у пракси дешавало готово свакодневно.
Важно је напоменути да је споразум такође налагао краткорочне инспекције на лицу места ракета, бојевих глава и лансирних система обухваћених споразумом, пружајући вредне и стабилизујуће увиде у распоређивање нуклеарног оружја друге стране.
Коначно, споразумом је успостављена билатерална консултативна комисија и јасне процедуре за решавање питања или спорова.
Ограничења споразума
Споразум је у то време критикован због скромних смањења и ограничених врста нуклеарног оружја које је обухватао.
Али најтрајнији недостатак била је политичка цена коју је Обама платио да би постигао ратификацију од стране америчког Сената.
Да би обезбедио довољну подршку републиканаца, пристао је на дугорочни програм обнове и модернизације целокупног америчког нуклеарног арсенала – поред постројења и програма који производе и одржавају нуклеарно оружје. Процењено је да ће укупна цена достићи преко 2 билиона америчких долара.
Ово је довело до "учвршћивања" нуклеарног оружја у Сједињеним Државама и спречавања изгледа за разоружање.
Како је Нови СТАРТ споразум требало да истекне 2021. године, Русија је понудила да га продужи за још пет година, како је дозвољено условима. Међутим, председник САД Доналд Трамп је одбио да узврати.
Након победе на председничким изборима у САД 2020. године, Џозеф Бајден је пристао да продужи споразум 3. фебруара 2021. године, само два дана пре него што би истекао. Споразум не предвиђа никаква даља продужења.
Москва је 2023. суспендовала спровођење споразума, након украјинског напада на аеродроме руске стратешке авијације. Русија је такође цитирала немогућност инспекција америчког оружја због санкција Вашгинтона као неприхватљиву измену услова договора. Међутим, није формално изашла из Новог СТАРТ-а.
Шта би сад могло да се деси
Са скорим истеком споразума, руски председник Владимир Путин је у септембру 2025. године објавио да је спреман да настави да поштује нумеричка ограничења још годину дана ако САД поступе слично.
Осим Трамповог импровизованог коментара – "мени звучи као добра идеја" – САД нису формално одговориле на руску понуду.
"Очигледно није било довољно позитивних сигнала са америчке стране. Боље је да нема никаквог (новог споразума) него оног који само прикрива међусобни недостатак поверења и изазива трку у наоружању у другим земљама", прокоментарисао је одсуство америчке реакције заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев.
"Задовољни смо стањем ствари и наша безбедност овде је већ осигурана. Зашто бисмо покретали трку у наоружању и трошили додатни новац на то? Не морамо јер већ имамо предност", рекао је Василиј Кашин, професор на Московској високој школи економије.
Трамп је додатно закомпликовао ствари инсистирајући да преговори о било каквим будућим споразумима о контроли нуклеарног наоружања укључују Кину, што Пекинг доследно одбија.
Такође, не постоји преседан за такве трилатералне преговоре о контроли нуклеарног наоружања или разоружању, који би несумњиво били дуги и сложени. Иако расте, кинески арсенал је и даље мањи од 12 посто величине америчког арсенала и мањи од 11 одсто величине руског.
Са друге стране Русија је, поручила да "нуклеарне" чланице НАТО-а, Велика Британија и Француска, такође треба да учествују у преговорима, што су Лондон и Париз одбацили.
Осврнувши се на забринутости САД, Кашин је рекао да је "кинеско нуклеарно оружје Трампов проблем, а не наш".
"Ова прича да САД треба да буду јаке као Русија и Кина заједно је оно што би могло да покрене нову трку у наоружању", упозорио је он.
Најузнемирујући део овог развоја догађаја је то што је контрола нуклеарног наоружања сада у застоју. А нуклеарни ризици расту.
Live
